KOPAONIK – Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas na zatvaranju 29. Kopaonik biznis foruma da se privreda i vlada zajedno suočavaju sa krizom i da samo zajedno mogu da ostvare rezultate.
Brnabićeva je čestitala Savezu ekonomista Srbije na još jednom uspešno organizovanom KBF i istakla da je taj forum sa svojim zaključcima važan jer već godinam fukncionišemo u kriznom menadžmentu.
„Privreda i vlada se zajedno suočavaju sa krizom i samo zajedno možemo da postignemo neke rezultate. I zato uvek pratim zaključke KBF koji su dobre smernice za vladu“, poručila je Brnabićeva na Kopaoniku.
Ona je dodala da će pred novom vladom biti najveći izazov „energetska jednačina“, izbor između energetske tranzicije i energetske održivosti, ili da se nađe neki srednji put.
„Pitanje je da li ćemo da budemo zeleni i više štitimo životnu sredinu ili da budemo energetski samostalniji, što je sada i politička odluka“, rekla je Brnabićeva u diskusiji na zatvaranju KBF.
Kaže da sada mnogo zemalja razmišlja da li da ima veću energetsku samostalnost i da ima termoelektrane ili da zavisi od uvoza energenata.
„Sa ovom krizom i ratom na istoku Evroope, videli smo da sve što smo znali o enegetskoj tranziciji nije baš tako pravolinijski, jer zemlje EU koje su bile lideri u tome vraćaju se polako na ugalj.
Rekla je i da je energetski izbor jednačina sa više nepoznatih, ali da bi jedna od njih moglo da bude ulaganje u zeleni vodonik koji ima veliki potencijal da bude novi drajver rasta.
„Pitanje je da li ići u energetsku tranziciju ili čekati bolja vremena, ili naći neki srednji put između energetske tranzicije i energetske održivosti. I to će sačekati kao najveći izazov buduću vladu“, istakla je Brnabićeva.
Pred novom vladom energetska jednačina – tranzicija ili održivost
Premijerka je izjavila da će pred novom vladom biti najveći izazov „energetska jednačina“, izbor između energetske tranzicije i energetske održivosti, ili da se nađe neki srednji put.
„Pitanje je da li ćemo da budemo zeleni i više štitimo životnu sredinu ili da budemo energetski samostalniji, što je sada i politička odluka“, rekla je Brnabićeva.
Kaže da sada mnogo zemalja razmišlja da li da ima veću energetsku samostalnost i da ima termoelektrane ili da zavisi od uvoza energenata.
„Sa ovom krizom i ratom na istoku Evrope, videli smo da sve što smo znali o energetskoj tranziciji nije baš tako pravolinijski, jer zemlje EU koje su bile lideri u tome vraćaju se polako na ugalj“.
Rekla je i da je energetski izbor jednačina sa više nepoznatih, ali da bi jedna od njih moglo da bude ulaganje u zeleni vodonik koji ima veliki potencijal da bude novi drajver rasta.
„Pitanje je da li ići u energetsku tranziciju ili čekati bolja vremena, ili naći neki srednji put između energetske tranzicije i energetske održivosti. I to će sačekati kao najveći izazov buduću vladu“, istakla je Brnabićeva.
Drašković: Digitalizacija RGZ pretvorila u lokomotivu razvoja
Republički geodetski zavod digitalizovao je sve procese, a zbog toga je između ostalog postao vrsta lokomotive za druge državne organe, izjavio je na 29. Kopaonik biznis forumu direktor te institucije Borko Drašković.
Drašković je na pitanje koliko se odmaklo u procesu digitalizacije u RGZ za Tanjug naveo da je digitalizacija jedan od osnovnih načina na koji funkcioniše zavod.
„Digitalizacija u RGZ nije sredstvo već način razmišljanja“, rekao je on i podsetio da su u Zavodu svi procesi digitalni i da je upravo to omogućilo da budu u poziciji da u veoma izazovnom periodu odgovore na veliki broj transakcija kada je reč o nepokretnostima.
„Morali smo u jednoj veoma dinamičnom periodu i za vladu, pogotovo kada je bio veliki broj infrastrukturnih objekata i zahteva za vlasničkim promenama da izađemo na kraj sa tim izazovom“, rekao je i naglasio da uspeh RGZ nije izostao zato što su digitalizovani i zato što su uveli nove informacione tehnologije kao metod rada.
Sve to je, kako je kazao, važno zbog ciljeva održivog razvoja i svih drugih procesa koji se odvijaju paralelno u drugim državnim organima.
„Zavod je vrsta lokomotive za druge državne organe – primer kako na najefikasniji način rešiti probleme ispred nas“, rekao je Drašković i naglasio da geoprostorni podaci svih 17 ciljeva održivog razvoja učestvuju u rešavanju te vrste izazova.
Drašković kaže da sledi period u kojem će informisano odlučivanje, koje znači informacije koje sadrže geoprostorne podatke, biti krucijalno.
Ono će, dodaje, biti sve više prisutno u privredi i društvenom životu.
Rekao je da očekuju veliku podršku za ono što rade i istakao da privreda treba u budućnosti da se orijentiše na donošenje odluka na osnovu informisanog odlučivanja zasnovanog na geoprostornim podacima koji dotiču svih 17 ciljeva održivog razvoja Agende 2030.
Na pitanje koliko je lokacije bitna za odlučivanje, kaže da je to veoma interesantno pitanje.
„Lokacija. Sve što se dešava dešava se negde u prirodi i sve može da se mapira, geoprostorni podaci predstavljaju digitalnu predstavu stvarnosti oko nas. Lokacija je nešto što može da bude integrativni faktor za sve informacije ne samo geoprostorne već da bude platorma za sve digitalne platforme koje se koriste u vladinom i nevladinom sektoru“, rekao je direktor RGZ.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
