BEOGRAD – Radovi na sanciji klizišta na arheološkom nalazištu Vinča – Belo Brdo će trajati do marta sledeće godine, a na međunarodnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za uređenje neolitskog lokaliteta pobedio je domaći projekat studija AKVS Arkitekčr, najavljeno je danas u Vladi Srbije.
Na konferenciji za novinare, na kojoj je prisustvovala sa ambasadorom Sjedinjenih Država Kristoferom Hilom, premijerka Srbije Ana Brnabić je rekla da očekuje da će decenijama zapušteno nalazište Vinča – Belo Brdo posle uređenja postati “evropski i svetski centar za izučavanje neolita”, kao i da se radi na tome da se ono nađe na UNESKO-voj listi.
“Nekima može da deluje da je projekat nedovoljno važan da se predsednik vlade bavi ovim. Nije istina zato što ovaj projekat ima mnogo veće i simboličko značenje. Pokazuje naš promenjen odnos prema kulturi, istorijskom nasleđu i potencijalima koje nismo ranije prepoznavali”, rekla je Brnabić.
Prema njenim rečima, tokom proteke dve decenije je dozvoljeno da se 7.500 godina staro nasleđe svake godine obrušava u Dunav i da polako gubimo deo arheološkog nasleđa od neprocenjive vrednosti, a tek je pre nekoliko godina počelo da se razmišlja da je neohodna sanacija klizišta i čišćenje prostora od nelegalne gradnje.
Brnabić je rekla da će uređenje nalazišta u Vinči koštati oko tri miliona evra što je ocenila kao “ulaganje koje dugujemo generacijama koje dolaze”.
“Tokom 2023. godine ćemo početi da radimo rekonstrukciju kanalizacione mreže i drenaže u sklopu sanacije klizišta. Grocka će imati novu kanalizacionu mrežu i mnogo bolje snabdevanje vodom”, najavila je premijerka.
Brnabić je najavila da će biti napravljen kompleks koji će unaprediti lepotu života u to mestu, sa velikim parkom i biciklističkom stazom, kao i Vizitorskim centrom na samom nalazištu, što će sve usloviti da Grocka postane “potpuno drugačije mesto za život – neugledno područje Beograda će postati jedno od najvrednijih i najlepših”.
Brnabić je napomenula i da se krenulo sa uklanjanjem nelegalno podignutih objekata na nalazištu, dodavši da će se ekspoze o radu nove vlade značajnim delom baviti projektom Vinča – Belo Brdo, napomenuvši da je neohodno završiti i rad na Medijani u Nišu, iskorisiti sav potencijal tvrđave u Kraljevu i Caričinog grada.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Dubravka Ðukanović je rekla da se stvaraju uslovi da Vinča nakon “više od 100 godina i više decenija zanemarivanja dođe na evropsku istraživačku mapu i na kulturno.turističke rute”.
Prema njenim rečima, projektom sanacije klizišta predviđeno je da nalazište bude šipovima utvrđeno prema obali Dunava, a u toku je završna faza tendera za izvođace.
Ðukanović je navela da je za taj projekat izdvojeno 141 miliona dinara iz budžeta, a iz donacije Ambasadorskog fonda SAD 475.000 dolara.
Drugi projekat u okviru zaštite nalazišta je izrada drenažnog kanala oko čitavog nalazišta, koji će biti deo budućeg sistema fekalne i atmosferske kanalizacije, što će biti realizovano kroz investicije Grada Beograda, navela je Ðukanović.
Sistemsko planiranje i uređenje arheološkog lokaliteta podrazumeva elemente očuvanju nasleđa, naučnom istraživanju i turizamu, Ðukanović je rekla da je na međunarodni konkurs prijavljeno 12 rešenja, od kojih je “prvonagrađeno na najbolji način tretiralo ceo prostor nalazišta”.
Arhitekta Anđela Karabašević je predstavljajući odabrani projekat studija AKVS Arkitekčr istakla da su bili veliki izazovi i odgovornost prema tlu koje “čuva osam milenijuma tragova razvoja civilizacije”.
“Arhitektura mora biti nežna suptilna i poštovati tlo. Svi objekti u planiranom arheološkom parku, staze, platforme, su odignute od tla na tačkastim osloncima. Umesto izlaganja pojedinačcnih artefakata probali smo napraviti celokupan osećaj neolitskog života upotrebom neolitskih tradicionalnih tenhika gradnje i upotrebe drva, trska, platna i pečene zemlje”, navela je Karabašević.
Prema njenim rečima, pošto je veći deo nalazišta neistražen planirani su lako sklopivi elementi koji će budućim istraživanjima lako odgovarati, a staze i platforme će služiti za istrazivače kao i za kretanje posetilaca.
“Jedan od najdominantnijih objekata je Vizitorski centar na 100 tačkaka oslonaca sa velikim trščanim krovom. Na njemu je velika panoramska terasa sa pogledom ka čitavom parku i Dunavu. Arheološki park čine sedam lebdećih drvenih pasarela i grupacije platnenih streha sa tematskim izložbama”, rekla je Karabašević.
Naučno-istraživački centar će biti malo dalje od ostatka parka, na trouganoj parceli na punoj tačkastih drvenih oslonaca i izgrađen od ETFE membrana, najavila je arhitekta.
Ambasador Hil je rekao da se radi o projektu koji ima veliko značenje za Srbiju ali i za svet, i da prihvaćeno rešenje deluje istinski impresivno, a Vizitorski centar je izvanredan.
Hil je podsetio da je preko Ambasadorskog fonda urađen i krov Rakovičkog manastira, pomogli su radovima oko Užičke tvrđave, fresaka u Studenici i fasade biblioteke “Svetozar Marković”.
“Volim arheologiju. Istorija je dobra stvar. Pokazuje odakle dolaziši, ponekad neke od problema i upućuje na budućnost”, rekao je Hil.
Upitana da prokomentariše uništavanje arheoloških nalazišta Usek na Banjici i Latinske crkve u Novom Pazaru, Ðukanović je rekla da su to pitanja koja se moraju sistemski rešavati.
“U okviru naših ingerencija možemo da obustavimo radove i obavestimo inspekciju. Oni dalje preuzimaju vođenje postupka. Pa se preduzima zakonska mera. Pokušavamo da reagujemo što je moguće brže i obezbedimo lokalitet”, navela je Ðukanović.
Prema njenim rečima, prostor oko Latinske crkve obezbeđuje policija i u saradni sa Ministarstvom kulture su preusmerili sredstva “da bi obezbedili lokalitet i angažovali arheologe da završe istraživanja onoga što je ostalo na lokalitetu”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
