LEBANE – Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da nema ubrzanja evropskog puta Srbije i otvaranja novih poglavlja i klastera u pristupnim pregovorima zato što je, prema njenom mišljenju, uslov svih uslova za nastavak evropskih integracija uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.
“Mi smo već napravili velike korake i velike pomake i to govore i dva izveštaja o napretku Evropske komisije. Oba ta izveštaja svim zemljama članicama EU daju preporuku da se otvore Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom i to se još uvek nije desilo. Taj deo smo mi završili, čeka se EU”, rekla je premijerka.
Istakla je da je Srbija napravila dodatno veliki pomak usvajanjem seta pravosudnih zakona, odnosno čitavim nizom zakona kojim ih usklađujemo sa promenama Ustava u cilju nezavisnog sudstva, bez ikakvog uticaja politike i političara i samostalnog tužilaštva.
“Lepo, čuli smo pohvale, ali da li ćemo videti neke konkretne rezultate, osim verbalnih pohvala, videćemo, ja iskreno, ne verujem. Mislim da je sada uslov svih uslova uvođenje sankcija Rusiji, i bez toga nam neće otvarati ni poglavlja, ni klastere”, poručila je Brnabić.
Ona je dodala da se nada da greši, jer bi to bio novi uslov, jer su to do sada bili vladavina prava i dijalog sa Prištinom – kao najvažnije za naše evropske integracije.
“U vladavini prava smo uradili mnogo i radimo mnogo, imamo konkretne pomake, teške reforme koje pohvaljuju, ali ne vidim da to ubrzava naš evropski put. Što se tiče dijaloga sa Prištinom, mi smo tu za dijalog, ali ne vidim da je Priština tu, i u tom smislu bi mogli da imamo neke konkretne rezultate u smislu otvaranja novih poglavlja i klastera”, navela je premijerka.
Ona je istakla da sada izgleda da to nije dovoljno i da je u stvari stepen usaglašenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji uslov svih uslova, a da će to možda biti i usvajanje francusko-nemačkog predloga.
“Ali mi i dalje radimo svoj posao, to je ono što nas očekuje. Ministar (Mihailo) Jovanović je dosta dobro uradio kada je finalizovao Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama, on je usvojen juče na Vladi kao Predlog zakona i upućen u Skupštinu. To je nešto što moramo da uradimo u okviru evropskih integracija i što je dobro za nas”, rekla je Brnabić.
Dodala je da nas sada čeka rad na čitavom nizu zakona o medijima, definisan medijskom strategijom.
“To je nešto ćemo dalje raditi. Mi radimo svoj posao, a da li će EU to konkretno ceniti, videćemo, ali ne bismo to radili da to nije u interesu Srbije i naših građana”, poručila je premijerka.
Imamo stabilnu državnu kasu, BDP rekordnih 60,3 milijarde evra
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je državna kasa stabilna, kao i da je BDP za 2022. godinu iznosio 60,3 milijarde evra što je, kako je istakla, rekordan BDP Srbije.
“Imamo stabilnu državnu kasu, deficit na kraju 2022. godine bio je 3,3 odsto BDP-a, javni dug 55,2 odsto BDP-a i dalje se smanjuje”, kazala je Brnabić na predstavljanju rada Vlade za 100 dana i ukazala da je javni dug na kraju 2021. godine iznosio 56,5 odsto.
Brnabić je naglasila da je 25. januara otplaćen dug od 100 milijardi dinara navodeći da je na taj način udeo javnog duga smanjen već u januaru.
Premijerka navodi da je u prošloj godini ostvaren i rast koji nije bio kao što je planirano jer, kako je navela, krajem 2021. godine kada su pravljenje projekcije za rast niko nije očekivao rat u istočnoj Evropi.
“Ostvarili smo rast između 2,3 odsto i 2,5 odsto i s tim je BDP iznosio rekordnih 60,3 milijarde evra. Uprkos svim teškoćama, imali smo 4,4 milijarde evra stranih investicija. U prvih 100 dana mi smo se trudili da krenemo dalje u privlačenje stranih investicija jer one garantuju kontinuirani rast plata i penzija”, kazala je premijerka.
U tom smislu, Brnabić navodi da je pronađena slovenačka firma za “Staklo Paraćin”.
Kako kaže, to je završeno u decembru u iznosu višem od 300 miliona evra.
“Imaćemo staklo za našu privredu i za izvoz”, kazala je Brnabić i dodala da je otvoren razvojni tehnološki centar američke kompanije, kao i da je u Senti posetila japansku kompaniju koja je najavila petogodišnji ciklus u vrednosti od 51 milion dolara.
Navodi da je u Kragujevac stigla oprema i da će u 2024. godini krenuti električna vozila iz fabrike u tom gradu.
Tokom prvih 100 dana rada Vlade otvorena je kancelarija i istraživački razvojni centar IBM, kazala je Brnabić i podsetila da je predsednik Aleksandar Vučić u četvrtak u Kuršumlijskoj banji otvorio hotel “Planinka”.
Sporazumi sa švajcarskom farmaceutskom kompanijom i japanskom kompanijom Takeda, kako kaže Brnabić, daje osnov za jedan od najvažnijih strateških projekata, a to je Bio4 kampus.
Premijerka ističe da su završeni pregovori sa MMF-om o stend-baj aranžmanu od 2,4 milijarde evra u trajanju od 24 meseca.
“To je važno da učvrstimo stabilnost, deo za ublažavanje energetske krize, a drugi za slučaj daljih poremećaja u Evropi i svetu”, kazala je.
Ističe da nikada veći iznos sredstva nije bio odvojen za investicione projekte.
“Znamo da su putevi uz plate i poslove najvažniji, zbog toga nastavljamo da gradimo puteve i zbog toga nikada veća sredstva za putnu i železničku infrastrukturu”, kazala je Brnabić i dodala da je simbolično probijen tunel na obilaznici oko Beograda.
Prema njenim rečima, 2023. godina biće važna godina za putnu infrastrukturu, a planirano je da se završi autoput do Požege, do Kruševca i mnogi drugi projekti.
Prvih 100 dana obeležile četiri celine i teški dani za predsednika
Brnabić je izjavila da su taj period obeležile četiri velike celine, ali i stalne provokacije, napadi na Srbe na KiM i teški dani koje je na sebi izneo predsednik Aleksandar Vučić, a koji su se svako odrazili na rad vlade. Prvih sto dana obeležile su četiri celine, rekla je ona i naglasila da se prva celina odnosila na budžet.
Dodala je da zna da će neko reći da budžet nije najveći uspeh, ali je naglasila da je to ono od čega zavisi dalji rast i razvoj Srbije, kao i životni standard i koliko ima investicija.
Važno je kakav je budžet i da je razvojni uprkos svim izazovima sa kojima se suočavamo i mi i svet, rekla je Brnabić i naglasila da je to budžet koji omogućava rast standarda gađana, rast penzija …
Druga velika celina je energetika odnosno to kako smo se suočili sa svetskom energetskom krizom, rekla je Brnabić i naglasila da je to ono čemu se vlada jako posvetila.
“Treća velika celina je vladavina prava i privođenje procesa ustavnih reformi koje smo i juče zaključili usvajanjem čitavog niza pravosudnih zakona, a četvrta je stalna nestabilnost, stalne provokacije, napadi na Srbe na KiM i teških 100 dana koje je na sebi izneo predsednik Aleksandar Vučić koji su se svako odrazili na rad vlade”, rekla je ona.
Brnabićeva je izjavila da je prvih 100 dana rada Vlade Srbije obeležila potignuta stailnost i dalji rast, kao to što je prosečna plata u javnom sektoru prešla 700 evra i na kraju godine bila između 710 i 720 evra.
“Za mandat ove Vlade je postignuta stabilnost, što je moja osnovna poruka danas, zaštita životnog standarda građana i dalji rast. Stabilnost u smislu plata, kontinuiran rast plata i penzija, podrška najugroženijem delu stanovništva, dalje investicije i rast i borba, bez obzira na teška vremena”, istakla je Brnabićeva.
Ona je rekla da Srbija ima stabilnu državnu kasu i da je deficit na kraju 2022. bio 3,3 odsto BDP-a, a javni dug 55,2 odsto BDP-a, što se i dalje smanjuje.
“Budžet je obezbedio dalje unapređenje životnog standarda, obezbedio povećanje plata i penzija. Imaćemo tačne podatke za plate u javnom sektoru 25. februara, ali trenutno znamo da smo završili godinu sa prosečnim platama između 710 i 720 evra. One su 115 odsto veće nego pre 10 godina”, istakla je Brnabićeva predstavljajući rezultate vlade u previh 100 dana.
Podsetila je da su plate povećane 1. januara u javnom sektoru za 12,5 odsto, a u vojsci 25 odsto, dok su penzije povećane ukupno 20,8 odsto u novembru i januaru.
“Tako da će prosečna penzija u 2023. biti oko 320 evra”, istakla je premijerka i dodala da je to bolje za 60 odsto nego pre 10 godina.
Brnabićeva je rekla da je minimalna zarada povećana za 14,3 odsto i sada iznosi nešto više od 40.000 dinara.
“Želimo da vidimo kako možemo na svaki način da obezbedimo da najugrožneniji slojevi stanovništva ne trpe više i da obezbedimo da dostojanstveno žive i imaju platu dostojanstvenu platu za svoj rad. Budžet je dalje odredio razvojni kurs naše zemlje 2023. Nikada nisu bila veća izdvajanja za infrastrukturu i podsticaje u poljoprivredi”, navela je ona.
Na Otvorenom Balkanu prvo jedinstveni ID i brze trake na granicama
Očekujemo da u Inicijativi Otvoreni Balkan krenemo sa jedinstvenim ID brojem za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i otvaranje posebne trake na graničnim prelazima samo za naše državljane i naš transport, rekla je Brnabić.
Ona je odgovarajući na pitanje novinara rekla da se očekuje ratifikacija dogovora u okviru Otvorenog Balkana u Sobranju – parlamentu Severne Makedonije.
“Očekujem da krenemo sa ID brojem koji će biti jedinstven za građane tri zemlje, kako bi sa tim karticama mogli da putuju, rade, studiraju, i leče se u sve tri zemlje kao da su državljani”, rekla je ona.
Dodala je da će na graničnim prelazima biti otvorene posebne saobraćajne trake samo za državljane zemalja OB.
“Za sva vozila sa tablicama naših zemlja apsolutno neće biti nikakvog čekanja”, rekla je ona.
Dodala je da se posle usaglašavanja rada inspekcija čekanje na granicama već sada smanjilo.
Brnabić je ocenila da je OB najvažnija regionalna inicijativa u više decenij i najavila da će tri strane u okviru OB nastaviti da razgovaraju šta je to što može da se zajedno uradi dodatno kako bi se stvorio bolji ambijent za nove investicije.
Ukidanjem konverzije uz naknadu biće dodatno povećan nivo investicija
Premijerka je izjavila da će država izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ukinuti konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem uz naknadu, što će dodatno povećati nivo investicija u Srbiji.
“Kada rešimo problem konverzije biće obezbeđen veći nivo dodatnih investicija, pa čak i od postojećih investitora u Srbiji, da ne dovodimo nove, a pregovaramo i sa novima, kao i sa novim investitorima za ulaganje u ovaj deo zemlje (jug)”, rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanje novinara u Lebanu da li se pregovara sa investitorima za otvaranje fabrika na jugu zemlje.
Istakla je da će sa ukidanjem konverzije uz naknadu biti oslobođen veliki potencijal za nove investicije.
Podsetila je da je Srbija u 2022. imala priliv direktnih stranih investicija u vrednosti od 4 ,4 milijarde evra.
“Ako nam 2023. bude kao 2022, možemo da zadržimo ovaj nivo investicija, ali za to treba i mi da uradimo neke stvari, treba da usvojimo izmene ili dopune Zakona o planiranju o izgradnji ili novi zakon. Završen je nacrt u prvih 100 dana rada vlade i ministar Vesić je to pustio u javnu raspravu, jer treba da čujemo predloge za nacrt”, navela je premijerka.
Kaže da je Srbija svake godine uspevala da podigne nivo investicija i da je to uspela čak i u 2022. godinu.
“Posebno je bilo važno za očekivati da imamo dobre rezultate, dolazili smo i u najtežim vremenima do najkonzervativnijih investitora, a to su nemački i japanski, što je bio signal da je Srbija bezbedna i stablina za investicije i da kompanije mogu tu bezbedno da investiriraju”, rekla je premijerka.
Kaže da u Srbiji nemački investitori zapošljavaju 80.000 ljudi, kao i da je 95 odsto njih reklo da bi ponovo investiralo u Srbiju i širilo poslovanje.
“Imamo dobre trendove, sutra imamo sednicu Saveta za BDP u vladi, da vidim šta možemo dodatno da uradimo, jer su jako teška vremena”, rekla je ona.
Najavila je da će sledeća velika kompanija u oblasti biotehnologije sa kojom će vlada uspostaviti saradnja biti britanska Astrazenak, što će biti dobra osnova za Bio4 kampus koji će početi da se gradi ove godine u Srbiji.
Obezbeđena energetska stabilnost, zaštićeni građani, ušteda 67 miliona evra
Brnabić je izjavila da je u prvih 100 dana rada vlade osigurana energetska stabilnost, da Srbija nije osetila energetsku krizu, stabilizovan je EPS, napravljena je ušteda struje vredna 67 miliona evra, dok su rezerve nafte i derivata uvećane, a u rekordnom periodu u funkciju su stavljena postrojenja za homogenizaciju uglja u Bloku B TE Nikola Tesla i tri puta više građana dobilo je pravo na subvencionisanu električnu i toplotnu energiju.
Navodeći da je energetika jedna od četiri glavne celine na koje se Vlada fokusirala u prvih 100 dana, Brnabić je naglasila da je Srbija uprkos energetskoj krizi i problemima na globalnom nivou uspela da obezbedi energetsku stabilnost.
“Zima je stigla polako na istok a mi energetsku krizu nismo osetili u Srbiji”, rekla je Brnabić i dodala da Srbija i dalje ima najjeftiniju ili među najjeftinijim cene električne energije i gasa.
Imamo svega dovoljno i obezbedili smo da izuzetno subvencionisanim cenama sačuvamo standard građana i da zaštitimo konkurentnost naše privrede, kazala je i naglasila da je vlada uspela da stabilizuje energetski sektor do te mere da je EPS u decembru i januaru izvezao 143 gigavat sati električne energije.
Brnabić je zahvalila građanima jer su stimulativne mere dale odlične rezultate, pa smo u oktobru uštedeli 15 odsto u odnosu na 2021, a u novembru sedam odsto i decembru 9,4 odsto.
Ako bi to preveli u novac uštedeli smo zajedno oko 67 miliona evra, rekla je Brnabić.
Rekla je i da svega imamo dovoljno, da građani ne treba da brinu i naglasila da su u toku pripreme za zimu i sledeću grejnu sezonu za koju, kaže, mamo dovoljno uglja, gasa, nafte i naftnih derivata
Rezerve nafte i derivata uvećane su za 54 odsto u odnosu na 2021, rekla je premijerka i dodala da je u rekordnom roku od tri meseca u funkciju stavljeno postrojenje za homogenizaciju uglja različitog kvaliteta na Bloku B TE Nikola Tesla.
Prema njenim recima, na tome je insistirano jer se radilo na uvozu kvalitetnijeg ugalja koji je mešanjem, homogenizacijom doprineo da se podigne kalorijska vrednost postojećeg i dobije više električne energije.
Dodala je da je stigao i poslednji kontigent opreme za novu termoelektranu Kostolac B, tako da će to postrojenje biti na mreži do kraja godine.
Kao važno zbog životnog standarda građana naglasila je da je u prvih sto dana rada promenjena Uredba o energetski ugroženom kupcu čime su dodatno zaštićeni najugroženije,
“Tri puta smo uvećali budžet.Uredbom subvencionišemo električnu i toplotnu energiju i sa 68.000 povećali smo broj na 190.000 domaćinstava”, rekla je Brnabić.
Očekujem zanimljiv razvoj događaja nakon pretnji Prištine partnerima
Predsednica Vlade Srbije je izjavila da Upravljački tim treba da definiše stvari vezane za Zajednicu srpskih opština i da svako koga interesuje kako će ona izgledati treba da pogleda sporazume.
Brnabić je to rekla odgovarajući na pitanje novinara kako će izgledati ZSO, da li će, kako se može čuti, obuhvatiti samo četiri opštine na severu ili sve.
“Ne bih se time bavila na ovom mestu i na ovaj dan, šta god da kažem neko će zloupotrebiti i iskoristiti suprotno interesima našeg naroda. Imate sporazume, pogledajte ih, uz to treba da postoji Upravljački tim koji treba da definiše te stvari, nema potrebe da pričam na ovom mestu o tome”, rekla je premijerka.
Ona je naglasila i da joj je sada zanimljivo da posmatra razvoj događaja kada se vide otvorene pretnje Prištine partnerima koji insistiraju na poštovanju sporazuma.
“Zanimljivo mi je koliko su Priština i albanski poličari u Prištini počeli da prete svojim partnerima otvoreno i nedvosmisleno i to onima koji su ih stvarali, ljuljali i podržavali, a koji traže da poštuju potpisane sporazume. Sada smo videli otvorene pretnje i to je zanimljiv razvoj događaja”, rekla je Brnabić.
Dodala je da tim odgovorom želi da se nadoveže na prethodno da je formiranje Zajednica srpskih opština onako kako je definisano Briselskim sporazumom “uslov svih uslova”.
Ona je odgovarajući na pitanja novinara upitala i ko će garantovati da će se ijedan sporazum poštovati ako se ne priznaje taj sporazum (o ZSO).
“Ne postoji interes Prištine da se formira ZSO, ali za mene ni želja da se implementiraju potpisani sporazumi. To je uslov svih uslova, ali ne onakva kako je zamišlja neka NVO iz Srbije, sa KiM ili bilo koji političar, već ZSO u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine”, rekla je Brnabić.
Ona je podsetila da će u aprilu biti 10 godina kako je potpisan prvi Briselski sporazum i dodala da je sprovođenje sporazuma nešto sasvim prirodno i što se očekuje.
Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu normalno radi
Premijerka je ocenila da Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu radi kao što je radilo i prethodnih decenija.
Brnabić je to rekla odgovarajući na pitanje novinara zašto je Koordinaciono telo pasivizirano, posebno nakon smrti Zorana Stankovića.
Premijerka je naglasila da je Koordinaciono telo aktivno i da daje podršku mikro, malim i srednjim preduzećima, obrazovanju – generalno radi sa mladima, sa Nacionalnim savetom za nacionalne manjine, koji, kako je rekla, još nije formiran.
Dodala je da sarađuje sa njima i da zna da imaju aktivnu saradnju sa OEBS-om.
Na konstataciju novinara da njen dolazak i dolazak ministara na jug Srbije najavljuje da će se “konačno desiti nešto dobro u tom delu zemlje”, Brnabić je rekla da kada čuje takvu formulaciju izgleda kao da iza pitanja postoji loša namera zato što smatra da novinar može i treba da zna šta je sve urađeno.
“Ne možete reći da je nešto najzad, kada je Aleksandar Vučić bio premijer sedam dana smo bili u Nišu, nakon toga su preduzeti veliki projekti – izgrađen je Klinički centar Niš, Naučno tehnološki park, … napravljene su laboratorijske lamele, predviđene još 1975. godine, ali nikada nisu izgrađene dok to nije pokrenuo Vučić, kao predsednik vlade, a mi nastavili”, rekla je Brnabić.
Dodala je da je najavljena druga faza projekta NTP na izgradnji još jedne velelepne zgrade vredne 20 miliona, kao i da je u nišavskom okrugu samo u poslednjih 10 godina otvoreno 16.000 radnih mesta.
“Dovodimo sve sofisticiranije investitore”, rekla je ona i naglasila da je japanski investitor iz Novog Sada u Nišu otvorio svoje malo razvojno odeljenje, što znači da će se NTP dodatno širiti na jugu centralne Srbije.
Naglasila je da se mnogo radi u Leskovcu, Topličkom, Jabaličkom okrugu … i dodala da je upravo zato dolazak u Lebane, gde su predstavljeni rezultati u prvih 100 dana rada vlade, bio prilika da kažu šta će sve još raditi.
Brnabić i predsednik opštine: Preporodićemo Bojnik
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posetila je danas Bojnik gde je razgovarala sa predsednikom opštine Nebojšom Nenadovićem o projektima koji se realizuju u centru tog mesta, ali i ostalim koji će preporoditi ne samo tu varošicu sa 10.000 stanovnika već i ceo kraj.
Brnabić je obišla Bojnik, pred odlazak u Lebane gde će sa ostalim članovima Vlade obeležiti 100 dana rada, a posetu jugu Srbije iskoristila je i da obiđe radove na ograđivanju arheološkog nalazišta Caričin grad.
Predsednicu vlade u Bojniku su dočekali i predstavnici lokalnih insitucija koji su joj rekli da su zadovoljni integranim planom razvoja.
“Sve je potpuno drugačije kada radimo zajedno”, rekla je Brnabić i dodala da u Bojniku ima najviše zajedničkih projekata.
Naglasila je da sada realizacija projekata ide mnogo brže nego kada su počeli projekti u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, Topličkom okrugu …
Nenadović je rekao da opština sprema projekte, da misle na uređenje keja, … izgradnju mosta, vrtića, kotlarnice koja će grejati i vrtić i autobusku stanicu i sportsku halu.
“Preporodićemo Bojnik, ovde je bio haos, ali sada radimo mnogo i građani to primećuju, vide da se projekti realizuju”, rekao je predsednik opštine i naglasio da im je kao opštini koja je u kategoriji najnerazvijenijih, problem sufinansiranje projekata i plaćanje PDV-a, a kao najveći adresirao je prevoz za koji im je neophodna pomoć.
Do nedavno su, kako je naveo, za prevoz izdvajali osam, devet miliona godišnje, a sada četri miliona mesečno.
Brnabić je rekla da je zato važno i potrebno uraditi novu kategorizaciju kako bi najnerazvijenije opštine imale veću pomoć države.
Predsednica vlade podsetila je da je potrebno završiti i industrijsku zonu, ali je i naglasila da je prva zona spremna, na šta je Nenadović dodao da im je i ministarka poljoprivede donela dobre vesti da već postoje zainteresovani investitori – ruska farma.
I pogon za preradu u Leskovcu će rešiti problem, rekla je Brnabić i dodao da će ceo kraj biti razvijeniji kada se završi put i spoje celine koje imaju turstičke potecijale – kada se spoje banje Prolom, Lukovska, sa Đavoljim gradom preko Radan planine, … sa Caričinim gradom.
Predsednica Vlade sa Nenadovićem je razgovarala i o tome da do njih već duže od pola veka ne ide autobus preko Radan Planine.
Imamo tri, četiri strateški važna projekta koji će podići ceo kraj, važan nam je Caričin grad, u Leskovcu je pogon za otkup i preradu voća važan za sve, jer će se za njega vezati sve lokalne samouprave i proizvođači, rekla je premijerka i dodala da je važno da se još sredi Đavolja varoš, Sijarinska banja i naglasila da će se tada dići sve opštine.
Zato nam je, kako je dodala, važno da imamo plan, jer kada smo krenuli projekte u Ovčarasko kablarskoj klisuri, niko nije verovao šta ćemo sve uraditi, ni za železničku stanicu, a sada kada je gotovo, razumeju da ćemo sve završtiti, rekla je Brnabić.
Danas smo u Lebanu, jer moramo da budemo više sa građanima na terenu, kada radimo zajedno kao Vlada stvari menjamo mnogo brže, primer je Ovčarsko- kablarska klisura, sada ćemo to primeniti u Jablaničkom i Topličkom okrugu,rekla je Brnabićeva.
Tanasković: Strateški ćemo povećati stočni fond – isplata subvencija za 2022. do 24. marta
Strateško opredeljenje države u ovoj godini biće povećanje stočnog fonda, kao i pokretanja e-Agrara koji će pomoći poljoprivrednicima, a sve subvencije iz 2022. godine biće isplaćene u celosti do 24. marta, rekla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković prilikom posete hladnjači firme Fortis iz Bojnika koja je danas zaposlila preko 200 radnika.
“U ovim teškim danima i vremenima država je pokazala ozbiljnost po pitanju životnih namirnica za građanje, a nestašica nije bilo. Strateško opredeljenje države u ovoj godini je svakako povećanje stočnog fonda i mi idemo u smislu podrške našim stočarima”, izjavila je ministarka.
Ona je poručila da će sve subvencije koje su sprovedene u 2022. godini biti isplaćene u celosti u periodu od 22. februara do 24. marta.
Tanasković je rekla da je teška situacija sa prošlogodišnjim otkupom maline, ali i dodala da država trenutno rešava to pitanje sa Narodnom bankom.
“NBS je prošle nedelje donela odluku da se firmi dozvoli reprogram kredita kako bi sačekali bolja vremena za cenu izvoznu”, navela je ministarka.
Kao najuspešniji projekat u periodu 100 dana Vlade Srbije izdvojila projekat e-Agrar.
Dodala je da će eAgrar poljoprivrednim proizvođačima olakšati život, tako što će im kompletno stanje na gazdinstvu biti dostupno 24 sata, i rekla da se uveliko radi na tome da subvencije za 2023. godinu idu tim putem.
“Drugi veliki projekat je promena u smislu načina finansiranja i vođenje javnih poziva, koji su bili dugi i spori, te je administracija zbog toga trajala i do 10 meseci, dok će se u buduće, kako koja mera bude bila puštena, odmah ići na obradu zahteva i plaćanje, tako da će naši poljoprivrednici dobiti sva sredstva svih mera koje su spovedene u ovoj godini “, rekla je ministarka.
Svako od ministara ima zasebne posete iz svojih resora u opštinama Jablaničkog okruga.
Martinović: Više od 30 miliona dinara uloženo u Lebane prethodne četiri godine
Više od 30 miliona dinara Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izdvojilo je za različite projekte u Lebanu tokom prethodne četiri godine, kako bismo podigli životni standard i građanima olakšali svakodnevni život, rekao je ministar Aleksandar Martinović.
“Izuzetno je važno i što će Lebane ove godine otvoriti Jedinstveno upravno mesto, jer postojanje ovakvog mesta građanima značajno štedi vreme i novac i u velikoj meri olakšava da završe sve administrativne poslove koje imaju sa upravom, rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave tokom današnje posete ovoj opštini u okviru obeležavanja 100 dana rada Vlade Srbije.
Martinović je obišao zgradu opštinske uprave, čiju je energetsku sanaciju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pomoglo budžetskim sredstvima, kao i opštinski uslužni centar u Lebanu.
Na sastanku sa predsednikom SO Lebane Bobanom Pejić razmotrene su potencijalne zajedničke aktivnosti u budućnosti, a ministar je ukazao na to da je nedavno raspisan novi Javni poziv za raspodelu sredstava iz Budžetskog fonda MDULS-a i pozvao opštinsko rukovodstvo da sa kvalitetnim projektima aplicira za sredstva.
Podsetivši da je MDULS prethodno podržalo i rekonstrukciju autobuske stanice u Lebanu, modernizaciju i unapređenje rada opštinske uprave kroz uvođenje eUprave i savremenih informacionih tehnologija, kao i trodnevni Paradajz fest, Martinović je naglasio da će Vlada Srbije raditi još više, napornije i bolje na privlačenju stranih investicija, posebno na jugu Srbije, kako bi mladi ostajali u svojim rodnim mestima i tu gradili život i porodicu.
Nema države bez ljudi, interes građana i njihovo zadovoljstvo su osnovni motiv i pokretač našeg rada. Zato je važno da oni znaju da su predsednik Republike Aleksandar Vučić i svi članovi Vlade Srbije spremni da saslušaju svakog od njih, da čuju probleme sa kojima se suočavaju i iznađu načine da im pomognu u njihovom rešavanju, naglasio je Martinović.
Naveo je i da je u planu realizacija još mnogo velikih infrastrukturnih projekata, ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, nauku i digitalizaciju, što su neki od osnovnih preduslova za uspešno funkcionisanje jedinica lokalne samouprave.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
