MOSKVA – Premijerka Ana Brnabić učestvovala je danas u Moskvi na Međunarodnom izvoznom forumu ”Proizvedeno u Rusiji”, gde je istakla da je Vlada Srbije odredila tri ključna razvojna prioriteta do 2030. godine i naglasila da partnerstvo sa Rusijom predstavlja snažan oslonac je u formiranju razvojne agende Srbije.
Brnabić je na plenarnoj sednici „2030. je već na pragu. Šta treba uraditi?“, na kojoj se obratio i predsednik Vlade Ruske Federacije Mihail Mišustin, navela da su tri ključna razvojna prioriteta Srbije do 2030. godine, izdvojivši pre svega razvoj i upotrebu veštačke inteligencije.
Kao drugi prioritet istakla je podizanje kapaciteta u oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, a na trećem mestu energetsku sigurnost i stabilnost, uz obezbeđivanje uslova za dugoročno održiv rast i zaštitu životne sredine, odnosno, zelenu agendu.
”Kao predsednica Vlade, stalno se preispitujem šta je to što možemo da učinimo bi ljudi i privreda u Srbiji spremnije dočekali budućnost i postajali sve konkurentniji, kako bi kvalitet života i životni standard kontinuirano rasli. Srbija je uspela da se pokrene i počne da pobeđuje” rekla je Brnabić, koja je obraćanje počela i završila sa nekoliko rečenica na ruskom jeziku.
Premijerka je istakla da je nakon decenija ekonomskog sunovrata, Srbija pod vođstvom tadašnjeg premijera, a danas predsednika, Aleksandra Vučića, zahvaljujući uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji i reformama koje su, kako je rekla, značajno unapredile poslovno okruženje, uspela da preokrene stvari u svoju korist – smanji nezaposlenost, pokrene kapitalne investicije i krene putem političke i ekonomske stabilnosti.
A onda smo, 2016.godine shvatili da moramo da idemo korak dalje, da nastavimo da se menjamo, kako bi dodatno ubrzali naš ekonomski rast, nadoknadili propuštene decenije, i pozicionirali se kao zemlja pobednik u 21. veku, rekla je Brnabić.
Istakla je da je Vlada Srbije tada donela stratešku odluku da krene u sveobuhvatnu digitalizaciju: javne uprave, privrede i društva u celini.
Kako je rekla, za samo četiri godine Srbija je uspela da od sektora informacionih i komunikacionih tehnologija napravi ubedljivo najbrže rastući sektor naše ekonomije koji, danas, ujedno predstavlja i sektor sa najvećim izvozom koji je mnogo većiim od izvoza u poljoprivredi.
Brnabić je navela da je Srbija uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama i oformila specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, kao i da sledeće godine završava potpunu digitalizaciju svih škola u Srbiji.
Dodala je da će svi učenici imati pristup brzom internetu i najmodernijim digitalnim nastavnim materijalima, kao i da su povećani kapaciteti naših tehničkih fakulteta, da su izgrađena četiri naučno-tehnološka parka.
”Uveli smo značajne poreske olakšice za investiranje u startap kompanije i istraživanje i razvoj. Oformili Fond za nauku, i više nego desetostruko uvećali budžet Fonda za inovacije”.
Brnabić je kazala da prati razvoj novih tehnologija u Rusiji i da uči od Rusa, a da je zahvaljujući tome uspostavljena važna partnerstva sa najjačim svetskim naučnim centrima, kao što je Skolkovo.
”Sve ovo nam je, uz ogromne investicije u kapitalne projekte izgradnje putne i železničke infrastrukture, na kojima sarađujemo i sa ruskim kompanijama, kao što je RŽD, pomoglo da imamo fleksibilniju i otporniju privredu i da u prošloj godini pandemije kovida-19, naš privredni pad bude minimalan – samo 0,9 odsto, a da ove godine imamo brz oporavak i dinamičan rast od preko sedam odsto”, rekla je Brnabić.
Istakla je da je Vlada Srbije trasirala jasan put i prioritete do 2030. godine i da će nastaviti da ulaže u to da bude infrastrukturno jaka i povezana zemlja, kako unutar Srbije, tako i sa čitavom centralnom i jugoistočnom Evropom.
Takođe, ukazala je premijerka, Srbija će nastaviti da ulaže u znanje, inovacije i napredne tehnologije.
Naglasila je da je razvoj veštačkke inteligencije definisan kao strateški važan stub daljeg privrednog razvoja Srbije, sa jasnim planom da se Srbija do kraja 2030. godine profiliše kao regionalni lider u toj oblasti.
Ukazala je da je Srbija usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije prva u regionu i 26. na svetu, kao i da je formiran Institut za razvoj veštačke inteligencije, obezbeđena platforma za razvoj veštačke inteligencije koju besplatno koriste svi naučno-tehnološki parkovi, univerziteti i institute u Srbiji, kao i da se radi na razvijanju i korišćenju veštačke inteligencije u javnoj upravi.
”Predviđa se da će veštačka inteligencija do 2030. godine doprineti svetskom BDP-u 15,7 triliona dolara. Mi u ovome vidimo veliku šansu za Srbiju”, istakla je premijerka.
Kao drugi strateški važan stub privrednog razvoja Srbije do, i posle 2030. godine, označila je bioekonomiju navodeći da će novi savremeni BIO4 Kampus za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet biti mesto saradnje fakulteta, naučnih instituta, startapova i velikih kompanija u toj oblasti.
Ta investicija, kako je rekla, vredna je oko 200 miliona evra, a do 2030. godine očekuje se da bioekonomija u Srbiji ostvari godišnji prihod veći od milijardu evra što će,kako je ocenila, značjano doprineti platnom bilansu i ekonomskom razvoju.
Dodala je da na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu otvoren najsavremeniji Centar za sekvenciranje genoma navodeći d aće biotehnologija biti presudna ne samo za otpornost zdravstvenog sistema i medicine, već i za ekonomski rast, ali i za nacionalnu bezbednost.
”Želimo da do 2030. godine imamo personalizovan pristup medicini i ishrani, kao i mogućnost napredovanja u oblasti upotrebe genetičkih dostignuća u energetici i unapređenju životne sredine”, rekla je Brnabić.
Istakla je da Srbija napravila veliki i važan korak sa proizvodnjom Sputnik V vakcine protiv kovida-19 i zahvalila na podršci koju je Rusija pružila da se ta vakcina proizvodi u Srbiji.
Kao treći strateški prioroitet Srbije do 2030. godine Brnabić je ozančila pitanje energetske budućnosti i navela da je Srbija pokrenula najveći investicioni ciklus u energetici u poslednjih 30 godina.
Naglasila je da je Rusija najbliži partner Srbiji u postizanju energetske stabilnosti i sigurnosti za građane i privredu što je, istakla je, pokazao i nedavni dogovor predsednika Srbije i Rusije.
U smislu spoljne politike, Srbija, kako je rekla, teži punopravnom čalnstvu u EU i istakla da to ni na koji način ne predstavlja prepreku za dalje unapređenje političkih i ekonomskih odnosa na svim nivoima izmedhu Srbije i Rusije.
Posebno je istakla saradnju dve zemlje u oblasti inovacija i naprednih tehnologija, pre svega, na izgradnji Centra za visoke tehnologije i inovacije za koji je okvorni ugovor potpisan juče.
Podsetila je i na osnivanje „Tačke ključanja“ u Srbiji kao centra spojenog sa mrežom digitalnih „habova“ Rusije.
”Verujem da je razmena ideja među partnerima najbolji temelj i garant uspeha. Zato ću, kao predsednica Vlade Republike Srbije, raditi na tome da naše partnerstvo bude još jače i sveobuhvatnije, poručila je Brnabić.
Brnabić je nakon plenarne sednice sa premijerom Mišutinom obišla izložbu ”Proizvedeno u Rusiji”, u okviru Foruma, na kojoj je, između ostalog, predstavljen i srpsko-ruski projekat Beogradski dijametar koji se odnosi na modernizaciju i razvoj BG voza.
Međunarodni izvozni forum u Moski održava se od 2012.godine i predstavlja međunarodnu platformu na kojoj izvoznici, eksperti, zvaničnici i razvojne institucije razgovaraju o aktuelnim pitanjima izvoznih aktivnosti i razvijaju praktična rešenja za povećanje izvoza ruske robe i usluga u svetu.
