BEOGRAD – Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je danas da je nacrt zakona o jedinstvenom biračku spisku najbliže kompromisu stranaka vladajuće većine, parlamentarne opozicije i relevantnih organizacija civilnog društva i dodala da obezbeđuje ne samo primene ODIHR-ovih preporuka, već i da se dobija puna transparentnost biračkog spiska u koji građani mogu imati poverenja.
Brnabić je, obraćajući se na devetom javnom slušanju o nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, podneo narodni poslanik Uglješa Mrdić, pozvala sve aktere koji su učestvovali u izradi nacrta zakona o jedinstvenom biračkom spisku da krenu u usvajanje ističući da je to potrebno kako bi se u kampanju za sledeće izbore ušlo sa revidiranim biračkom spiskom.
Kako je navela, nacrt zakona koji podneo Mrdić sadržinski je izuzetno sličan nacrtu tog zakona koji je podnela CRTA 2024. godine, odnosno pre 18 meseci, a da se suštinski razlikuje samo po sastavu komisije.
Brnabić je ukazala da je za 18 meseci održano devet javnih slušanja, a da je nacrt zakona menjan šest puta i unapređivan na različite načine kako bi se usvojile preporuke ODIHR-a, ali i civilnog društva. Predsednica parlamenta je navela da se izmenama i dopunama pravi krupan korak dalje i predlaže se formiranje Komisije za uvid i reviziju jedinstvenog biračkog spiska, koja je dodatno unapređena tako što se predviđa da se ne formira kao privremena komisija koja će raditi do izbora, već će biti stalna komisija koja će vršiti uvid u birački spisak.
Komisija bi, kako je navela, imala 10 članova koji bi bila stručna tehnička lica, od kojih bi pet nominovale stranke vladajuće većine, tri najveće opozicione poslaničke grupe i dva kandidata bi kandidovale organizacije civilnog društva koje su učestvovale kao posmatrači u najmanje tri izborna kruga u Srbiji, što su sada CRTA i CESiD.
„Komisija bi imala kompletan uvid u ceo spisak, mogla bi da radi na reviziji i da nadležnim organima zatraži dodatne informacije koji su nadležni organi u obavezi i da pošalju. Sa ovim sastavom komisije se u stvari uspostavlja inkluzivnost i princip učešća.
Da odluke ne bi bile političke, već isključivo eksperstke, za svaku odluku potrebna je većina od sedam članova od 10, a da bi se obezbedila dodatna partipicativnost potrebno je da najmanje po jedan član vladajuće većine, parlamentarne opozicije i civilnog društva, glasa za tu odluku.
Neće biti političkog nadglasavanja i time smo obezbedili i balans i učešće svih ključnih političkih aktera“, kazala je Brnabić.
Kako je dodala, predviđeno je da Komisija ima mandat od pet godina, a za kompletan uvid i reviziju u birački spisak ima devet meseci, a kasnije bi se to radilo na dve godine što se, kako je dodala, može promeniti amandmanom.
„Moja poruka građanima je zaista da ko ne želi sada da učestvuje u ovakvoj Komisiji, ko ne želi da nominuje kandidate, taj jasno govori da birački spisak nije problem i da je bio još jedna prazna politička tema. Zajedno smo došli do kvalitetnog zakona da svi građani imaju potpunu sigurnost i da zauvek otklonimo kao problem“, istakla je predsednica parlamenta.
Istakla je da nema više vremena za dodatne konsultacije i dogovore jer se nalazimo u julu 2025. godine. „Mislim da smo stigli do kraja, ako pogledate da Komisiji treba devet meseci za uvid i reviziju, a da mi tek treba da idemo u usvajanje, mi smo udaljeni između 10 i 11 meseci od završetka tog posla što nas dovodi u maj 2026. godine.
Od maja 2026. godine ulazimo u izborni cajtung, zato treba svi zajedno da stanemo na loptu i da kažemo ‘ljudi, to je to, došli smo do kvalitetnog nacrta koji je rezultat kompromisa’. Ako je zaista svima problem birački spisak, ovim rešavamo taj problem“, poručila je Brnabić.
