Evropljani nisu imali pravo glasa u primeni ovih sankcija, ali plaćaju cenu, rekao je mađarski premijer.
EU je nametnula antiruske sankcije građanima zemalja članica bloka, rekao je u sredu mađarski premijer Viktor Orban, kada je najavio pokretanje nacionalnih konsultacija o tom pitanju.
Brisel nije pitao Evropljane o njihovom mišljenju o politici sankcija, ali ih je naterao da plate cenu jer su se sankcije koja je nametnula Rusiji pogađaju Evropu, rekao je Orban u nizu objava na Fejsbuku. Sankcije EU uvedene zbog ruske vojne operacije u Ukrajini „naneće ogromnu štetu Evropi“, upozorio je on, dodajući da su ograničenja već učinila „Evropljane siromašnijim“ zbog vrtoglavih cena energije.
„Vreme je da budemo iskreni o tome sa našim američkim prijateljima. Dok ne bude prekasno“, rekao je premijer, ukazujući na ulogu SAD u globalnoj kampanji sankcija Rusiji. Orban je rekao da sankcije nisu uspele da okončaju sukob u Ukrajini, dodajući da izgleda da one više štete Evropi nego Rusiji.
Mađarska je u velikoj meri zavisna od ruskog snabdevanja energijom. Takođe je bio jedan od najžešćih protivnika energetskih sankcija Brisela protiv Moskve, a posebno se protivio zabrani uvoza ruske nafte sve dok Brisel nije odustao od toga. Budimpešta je i dalje proglasila vanredno stanje zbog pooštravanja snabdevanja energijom ovog leta.
Orban je u sredu potvrdio planove za održavanje nacionalnih konsultacija o sankcijama EU uvedenim Rusiji, rekavši da je zamolio „svako da kaže svoje mišljenje, jer samo zajedničkim delovanjem možemo da stavimo tačku na rast cena energije“. Mađarska je prva država EU koja je to učinila.
Razvoj događaja dolazi usred postojeće energetske krize u EU. Od početka ruske vojne ofanzive na Ukrajinu krajem februara, cene gasa su se popele na rekordno visoke nivoe u Evropi. Krajem jula, zemlje članice EU složile su se oko plana za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto u narednim mesecima, kako bi se povećala energetska bezbednost bloka u trenutku kada želi da se oslobodi zavisnosti od ruske energije.
Rusija je takođe smanjila izvoz gasa u Evropu, navodeći tehničke probleme u vezi sa sankcijama koje je Zapad uveo zbog ruske vojne akcije. Ogromno curenje gasa na ruskim gasovodima Severni tok, koje je navodno rezultat ciljanog napada, dodatno je podiglo cene gasa u Evropi.
Cene rastu već duže vreme, ostavljajući neke zemlje EU, uključujući Nemačku, ekonomsku moć EU, u problemu. Početkom septembra, najveći nemački uvoznik gasa, Uniper, zatražio je dodatnu finansijsku pomoć od vlade jer se bori da zameni nedostajuće zalihe ruskog gasa, uprkos tome što već dobija milijarde evra pomoći za kupovinu gasa.
Operateri u CERNU-u, Evropskom centru za nuklearna istraživanja, takođe su u septembru priznali da trenutna energetska kriza ugrožava rad. Moglo bi doći do gašenja da bi se smanjilo opterećenje u potrošnje energije u periodu najveće potražnje, saopšteno je tada iz CERN-a.
Tekst preveo V.D.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
