SRBIJA – Groznica Svetskog prvenstva koje se održava u Kataru i koje je neobično iz više razloga iz dana u dan sve više privlači pažnju.
Ovo je prvo prvenstvo koje se održava zimi, tokom novembra i decembra meseca.
Ovo je prvo prvenstvo koje prolazi bez uobičajne euforije na trgovima gradova domaćina uz obilje alkohola i pesama.
Ovo je prvo prvenstvo gde je jedna afrička država stigla do polufinala.
Ovo je prvenstvo gde je naš narod verovao da ova generacija može nešto više da uradi, međutim Brazil, Kamerun i Švajcarska su bili preveliki zalogaj za naše „orlove“.
U toku trajanja Svetskog prvenstva u Kataru u Srbiji su se desila dva fenomena, koje je neophodno analizirati.
Prvi fenomen dosta govori o stanju dela našeg naroda, odnosno o nedostatku svesti da se saberemo kada je presudno.
Jedinstvo koje nas je krasilo u prošlosti i to u najtežim vremenima, sada je izostalo. Svi kao jedan smo disali u Kolubarskoj bici, tokom povlačenja preko surovih albanskih planina, kao i na Solunskom frontu. Bili smo ujedinjeni u muci, a danas smo trebali da budemo ujedinjeni oko jedne lepe stvari, a to je Svetsko prvenstvo i fudbal.
Ali ne, ipak smo morali da podlegnemo medijskim spinovima i fabrikovanim aferama koje su uključivale naše fudbalere, kao i njihove lepše polovine. Međutim, to možemo pripisati modernom dobu i želji za senzacionalizmom.
Ono što posebno boli, a u isto vreme i zabrinjava jeste drugi fenomen.
Reč je o euforiji oko fudbalske reprezentacije Hrvatske i parole „Bravo komšije“.
Očigledno će mnogo vode proteći Dunavom i Savom dok se Srbi neosveste i ne ozdrave od virusa koji se zove jugoslovenstvo i bratstvo i jedinstvo.
Svakom ko je izgovorio ili napisao „Bravo komšije“, očigledno treba čas istorije kao i podsetnik za zločine komšija tokom Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, kao i za pokolje koji su se desili od 1991-1995.
„Hvala“ vam susedi za Vražije divizije, ustaške legije, Jasenovac, Gradišku, Pag, Sajmište, Jadovno, Gospić, Đakovo, Lobor, Tenju, Jastrebarsko, Bljesak i Oluju.
A vi Srbi, koji aplaudirate komšijama, ne radite to zbog fudbala. Jer da radite to zbog fudbala aplaudirali bi Maroku, Saudijskoj Arabiji ili bravurama Mbapea, Ronalda, Kejna ili Asana.
Vi govorite „Bravo komšije“ zato što ste i dalje zadojeni Titom, Jugoslavijom, bratstvom i jedinstvom.
Vi govorite „Bravo komšije“ zato što su vam pričali o letovanjima na Jadranu i spavanju na klupama.
I dok se mi Srbi sa setom sećamo Jugoslavije i čestitamo zapadnim susedima, naše komšije slave uz „Čavoglave“, u transu skandiraju „Za dom spremni“, a vrsni hrvatski „nogometaši“ svoje pobede posvećuju svojim braniteljima, jer postoje samo Bog i Hrvati.
Srbi, okrenimo se sebi, ne budimo autošovinisti i barem malo poštujmo naše pretke i našu državu, jer drugu otadžbinu nemamo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
