Kićenje jelke, spaljivanje đavola, Noć malih sveća tek su neki od njih.
Pitanje ko je prvi počeo da koristi božićna drvca, odnosno jelke, nalikuje onome: Ko je stariji? Kokoška ili jaje?
Zapravo je nemoguće biti potpuno siguran u kojoj zemlji je ovaj običaj prvi put sproveden. Ali je zato moguće upoznati neke Božićne običaje, koji su specifični samo za određenu zemlju ili narod.
Neki od tih običaja raširili su se po celom svetu, dok su neki i dalje specifični samo za konkretnu zemlju. Vrlo je moguće da ste za neke od njih i čuli.
Viseći adventski kalendar u Nemačkoj
Možda vam je asocijacija na pojam advent drugačija, ali termin zapravo potiče iz latinskog jezika i može se slobodno prevesti kao dolazak.
Vreme adventa u Nemačkoj traje četiri sedmice i obeležava period dočekivanja najradosnijeg praznika za hrišćane, rođenja Isusa Hrista.
Protestanti u ovoj zemlji su tokom 19. veka odbrojavali dane do Božića tako što su iscrtavali kredom linije i svakoga dana trljali, odnosno brisali po jednu.
Vek kasnije je Gerhard Lang, po tome kako je njegova majka brojala dane do ovog praznika, napravio je i kalendar adventa. Bio je to prvi papirni kalendar takve vrste, koji je vrlo brzo štampan masovno, te postao izuzetno popularan.
Prvobitni kalendari tog tipa bili su izrađeni na kartonu i sadržali su i ilustracije. Polovinom prošlog veka su postigli i značajan komercijalni uspeh.
U vreme Božićnih praznika se danas mogu videti i veliki adventski kalendari čak na fasadama zgrada. Neki od najzanimljivijih mogu se videti u austrijskom gradu Inzbruku i u Hattingenu u Nemačkoj.
Tradicija kićenja jelke
U vreme kada su na tlu današnje Evrope živeli pagani, za vreme trajanja zimskog solsticija bio je prisutan običaj unošenja jelke. Da bi odagnali zle sile, narodi koji su tada živeli na tlu Skandinavije su domove i štale ukrašavali najpre zelenilom.
Paganski narodi su mahom imali i kultove obožavanja drveća, pa su ih i ukrašavali uz pomoć sveća najpre, ali i vešto pripremljenih ukrasa. Sve to je trebalo da simbolizuje sunce, mesec i zvezde na drvetu života, navodi Lonelyplanet.
Iako se ne zna tačno ko je i kada prvi počeo da kiti jelku za praznike, letonski grad Riga i estonski Talin poseduju dokumente o prvoj upotrebi nekog drveta tokom javne proslave Božića i Nove godine.
Noć malih sveća u Kolumbiji
Ako posetite Kolumbiju početkom decembra, ovu tradiciju ne treba da propustite.
U noći 7. decembra su domovi Kolumbijaca i ulice osvetljene na neobičan način – šarenim paprinim fenjerima svetlost daju sveće, u beloj ili nekoj drugoj boji.
Na taj način Kolumbijci označavaju početak praznične sezone i odaju počast Devici Mariji i prazniku Bezgrešnog začeća.
Ranije je to bila jednostavna svečanost u okviru porodice. Kako je vreme odmicalo, Kolumbijci su pravili sve interesantnije dekoracije, dok se danas sve češće koristi i električno osvetljenje tokom proslave.
Organizuju se vatrometi, koncerti i drugi zanimljivi događaji.
Božićna priča u Etiopiji
Mnogi Etiopljani veruju da su mudraci sa Istoka, koji se pominju u priči o rođenju Isusa Hrista bili iz Evrope, Azije i Etiopije.
Čak postoji verovanje da su sva trojica mudraca zapravo bili iz ove zemlje.
S obzirom na to da u Etiopiji važi Julijanski kalendar, to Etiopljani slave Božić 7. januara. Na taj dan, koji zovu Ganna ili Genna svi se oblače u belo, uz obavezan dodatak netele.
U pitanju je tradicionalni deo odeće, tanji komad bele pamučne tkanine, na čijim krajevima se nalaze pruge jarkih boja.
Poklanjanje Božićne zvezde u Meksiku
Autohtona vrsta u Centralnoj Americi, posebno u južnom Meksiku, Božićna zvezda se proširila po celom svetu.
Prema jednoj meksičkoj legendi, osim gomile korova, jedna devojka nije imala ništa da pokloni tek rođenom Isusu.
Kada je klekla da stavi taj korov pored jaslica, od njih je nastalo cveće jarkocrvene boje.
Od tada je cvet, za čije listove se smatra da imaju oblik Vitlejemske zvezde, postali poznati kao Flores de Noche Buena, odnosno Cveće Svete noći, te se smatraju jednim od simbola Božića.
Spaljivanje đavola u Gvatemali
Običaj koji se može videti samo u Gvatemali, uoči praznika Bezgešnog začeća, 7. decembra, poznat je kao Spaljivanje đavola.
Tada se u svim gradovima i selima u zemlji ljudi okupljaju kako bi simbolično spalili lik đavola. Tradicija datira iz 17. veka, kada su ljudi verovali da će na taj način zaštititi svoje domove od svih nedaća, koje su imali u toku prethodne godine.
Danas se tradicija sprovodi na nešto drugačiji način.
Na taj dan se uoči zalaska sunca ljudi okupljaju na trgovima i pripremaju lomaču za spaljivanje nečastivog, često u vidu takozvane pinjate.
Mnogi od njih tada nose i maske đavola, bacaju petarde i slave. Posle toga odlaze svojim kućama, gde se porodice okupljaju na večeri, uz tradicionalne krofne – bunjuelos i topli voćni punč.
Ponoćna misa u Rimu
U današnjem Izraelu, krajem 4. veka zapravo je nastala ova tradicija.
Tada se jedan hrišćanski hodočasnik iz Rima, pridružio grupi hrišćana u Vitlejemu tokom bdenja za Badnje veče. Po završetku bdenja usledio je odlazak u Jerusalim i okupljanje u zoru.
Kada je bazilika Santa Marija Mađore izgrađena vek kasnije, tadašnji papa Sixtus III organizovao je prvu ponoćnu misu i kapeli crkve, od kada ona postaje tradicija, koja se proširila i u druge delove sveta.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
