Božanstva starih Slovena: Pojedini običaji opstali do današnjih dana

Svi znamo za Zevsa, Posejdona, Olimp, Tora I Odina, Jupitera, Ozirisa, kao i mnogobrojna  božanstva iz panteona  Stare Grčke, Egipta i Nordijske mitologije ali koliko zapravo znamo o božanstvima naših predaka, starih Slovena?

Za razliku od mitologija Stare Grčke, Rima i Egipta o božanstvima drevnih Slovena ne postoje precizni istorijski zapisi i podaci, već se mitologija prenosila sa koleno na koleno i usmenim predanjem.

Iako je religija koju su praktikovali naši preci zamrla konačnim pokrštavanjem Slovena u  10-tom veku, mnogobrojni običaji, priče i legende održale su se do danas kod naroda Slovenskog porekla.

Stari Sloveni imali su šarolik panteon bogova i “Viših bića” a prvi zapisi o njima nastali su zahvaljujući hrišćanskim misionarima koji su boravili među drevnim Slovenima.  Prvi zapis o bogovima i mitologiji starih slovena datira iz 6. veka a napisao ga je Vizantijski istoričar Prokopije.

Zahvaljujući ovim spisima danas možemo da predstavimo stara božanstva, a ovo su neka od njih:

Svarog

Vrhovni bog i vantelesno biće, smatran za stvoritelja neba i zemlje. Takođe je i bog sunca. Smatra se tvorcem svega materijalnog i nematerijalnog  i živog na zemlji i nebu kao i ostalih bogova.

Sverog je stvorio svet u snu, i poverio ga ostalim bogovima na staranje među kojima je Perun glavni.

Svarog je u dubokom snu, a njegovo buđenje predsttavljalo bi kraj sveta i univerzuma.

Sloveni su u njegovu čast ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak jer je vreme Svaroga padalo u vreme Badnje večeri.

Foto: wikicommons
Perun

Sloveni su najviše poštovali Peruna i smatrali ga za vrhovnog boga.  Perun je bog groma i neba koji ima uticaj na vremenske nepogode. Za njega se vezuju vatrene životinje kao što su zmajevi.  Sa druge strane, Perun je zaštitnik pravde koji kažnjava zle i neposlušne i zatvara im nebeska vrata.

Nakon dolaska hrišćanstva njegovu ulogu preuzima Sveti Ilija (koji je takođe gromovnik).

Foto: wikicommons
Veles

Ovo je zemaljsko božanstvo, slavljeno u vreme setve i žetve, zaštitnik stočara i ratara, ali je poznat i kao bog podzemlja koji živi u korenju drveća.

Tokom zime pravile su se svetkovine u njegovu čast koje su se delimičn održale i do danas. Maskirana omladina bi išla, pevala pesme i igrala selom i dobijala poklone u čast boga Velesa,  čime bi sebi osigurali srećnu i berićetnu godinu.

Dolaskom hrišćanstva njegovu ulogu preuzima Arhangel Mihajlo.

Foto: printscreen/twitter
Svetovid

On je bog sa četri glave i može da gleda u sve četiri strane sveta.  On vidi sve i ništa mu ne promiče. Njemu su poznate i prošlosti sadašnjost i budućnost jer mu je um vanvremenski.

Njegov praznik bio je u vreme skupljanja letine žetve i prinošene su mu životinjske žrtve.

Kod Srba posle primanja hrišćanstva postaje Sveti Vid a njegov dan Vidovdan.

Foto: printscreen/twitter
Triglav

Troglavi bog ratnik, sa tri glave, a čije su oči pokrivene zlatnim povezom kako ne bi video poroke ljudi kojim je jako sklon, a ujedno njegove oči imaju zastrašujuće moći.

Njegove glave predstavljaju nebo, zemlju i podzemni svet.

Foto: printscreen/twiter

Mnogobrojna verovanja održala su se do danas među slovenskim narodima, a imena Bogova su u mnogobrojnim toponimima, imenima planina, naselja, reka i biljaka.

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.