BEOGRAD – 26. januara 2017. godine na sahrani jugoslovenskog političara i nekada visokog funkcionera Boška Krunića okupljenima se obratio njegov saborac Živan Berisavljević. U ovom obraćanju Živan je govorio o tome da za Boškom tuguje cela avnojevska titovska Jugoslavija i ona Vojvodina za koju se on borio. Kakva je to Vojvodina za koju su se Boško i Živan borili? To je Vojvodina koja u svom postojanju potire sve nacionalno i sve srpsko, a neguje ideje autonomaštva i separatizma u odnosu na Srbiju i srpski narod.
Njihovo poznanstvo potiče još iz šezdesetih godina kada su se probijali na državnoj i partijskoj političkoj lestvici tadašnje socijalističke Jugoslavije.
Putevi im se ponovo ukrštaju osamdesetih godina kada obojica postaju deo političkog Pokrajinskog rukovodstva.
Boško Krunić je bio predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Vojvodine u dva navrata od 1981. do 1982. godine i od 1984. do 1985. godine, a nakon toga i predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Juoglsavije u periodu od 1987. od 1988. godine, piše portal NS Uživo.
Živan Berisavljević je bio ambasador SFRJ u Velikoj Britaniji i Republici Irskoj.
Po povratku u zemlju nakon 1981. godine obavljao je brojne funkcije među kojima je najznačajnija član Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine. Na toj poziciji dočekao je „Antibirokratsku revoluciju“.
Kako je Ustav iz 1974. godine dao prevelike nadležnosti pokrajinama, po tom pitanju se otvorila velika rasprava između Srbije i njenih pokrajina koja će trajati tokom celog perioda osamdesetih godina.
U tim rasparavama Boško Krunić je zastupao stav da ne treba otvarati zatvorena pitanja, da su pokrajine konstitutivni element federalizma i smatrao je da autonomija Vojvodine nema dodirnih tačaka sa Srpskom Vojvodinom iz 19. veka.
Od leta 1988. počeli su masovni protesti nezadovoljnog stanovništva protiv rukovodstva severne srpske pokrajine.
Do rapsleta krize dolazi 5. oktobra 1988. godine kada su Radovan Pankov i Mihalj Kertes predvodeći nezadovoljne građane i radnike fabrika iz Bačke Palanke krenuli ka Novom Sadu.
Tamo su im se pridružili radnici iz novosadskih fabrika i zajedno su se uputili ka zgradi Pokrajinskog komiteta gde su tražili smenu Presedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine.
Celokupno pokrajinsko rukovodstvo je podnelo ostavke, a među njima su bili i Živan Berisavljević i Boško Krunić.
Nakon „Antibrikoratske revolucije“ Živan Berisavljević je podneo ostavku na sve javne funkcije a zatim je ubrzo isključen i iz Saveza komunista.
Svoju političku borbu nastavio je kao predsednik Svenacionalnog demokratskog fronta Vojvodine, Unije socijalista Vojvodine kao i Političkog saveta Socijaldemokratske partije Vojvodine.
Učestvovao je u pravljenju četiri Vojvođanske konvencije koje su imale za cilj da kroz promene Ustava definišu položaj Vojvodine, i na kraju dovedu do formiranja Savezne republike Srbije koja bi imala federalističko uređenje, a Vojvodina bi imala status republike u okviru takve države.
Neki od učesnika konvencije su se zalagali za referendum u kome bi se građani oprederili o budućem statusu Vojvodine.
Sa takvim idejama se slagao i Berisavljević koji je govorio: „Vojvodina i Srbija treba da budu dva statusno ravnopravna entiteta, dve republike u sastavu Savezne Republike Srbije.“
U svojim intervjuima je iznosio stav je da nakon rešavanja pitanja Kosova treba otvoriti pitanje Vojvodine: „Smatram da dolazi vreme za trajno rešavanje statusa Vojvodine, kao najkrupnijeg nerešenog unutrašnjeg ustavno-političkog pitanja, ubrzo nakon postizanja sporazuma o Kosovu.“
Do samog kraja svog političkog rada i Boško Krunić i Živan Berisavljević su radili na udaljavanju Vojvodine od Beograda i ostatka Srbije i širenju njene autonomije.
Svojim stavovima trudili su se da prikažu neki drugačiji karakter Vojvodine od onog izvornog kako je ona u originalu nastala i kako jedino može da postoji sa svim narodima koji u slozi i miru vekovima žive na njenom prostoru kao SRPSKA VOJVODINA I DEO JEDNE CELOVITE I NEDELJIVE DRŽAVE SRBIJE, piše portal NS Uživo.
