Borba Tvitera sa dezinformacijama

Tviter pojačava borbu protiv dezinformacija novom politikom koja razbija postove koji šire potencijalno opasne lažne priče. Promena je deo šireg nastojanja da se promovišu tačne informacije tokom sukoba ili krize.

Počevši od četvrtka, platforma više neće automatski preporučivati niti naglašavati postove koji iznose pogrešne tvrdnje o ruskoj invaziji na Ukrajinu, uključujući materijal koji pogrešno karakteriše uslove u zonama sukoba ili iznosi lažne navode o ratnim zločinima ili zverstvima nad civilima.

Prema svojoj novoj „politici dezinformacija o kriznim situacijama“, Tviter će takođe dodati oznake upozorenja na razobličene tvrdnje o tekućim humanitarnim krizama, saopštila je kompanija sa sedištem u San Francisku. Korisnici neće moći da lajkuju, prosleđuju ili odgovaraju na postove koji krše nova pravila.

Promene čine Tviter najnovijom društvenom platformom za borbu sa dezinformacijama, propagandom i glasinama koje su se širile otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru. Te dezinformacije se kreću od glasina koje šire dobronamerni korisnici do propagande Kremlja koju pojačavaju ruske diplomate ili lažnih naloga i mreža povezanih sa ruskim obaveštajnim službama.

„Videli smo da obe strane dele informacije koje mogu da dovedu u zabludu i/ili obmanjuju“, rekao je Joel Rot, šef Tvitera za bezbednost i integritet, koji je izneo detalje nove politike za novinare. „Naša politika ne pravi razliku između različitih boraca. Umesto toga, fokusiramo se na dezinformacije koje bi mogle biti opasne, bez obzira odakle dolaze.”

Nova politika će dopuniti postojeća pravila na Tviteru koja zabranjuju digitalno manipulisane medije, lažne tvrdnje o izborima i glasanju i dezinformacije o zdravlju, uključujući opovrgnute tvrdnje o COVID-19 i vakcinama.

Ali to bi takođe moglo da se kosi sa stavovima Teslinog milijardera Elona Maska, koji je pristao da plati 44 milijarde dolara za kupovinu Tvitera sa ciljem da od njega napravi utočište „slobode govora“. Mask se nije osvrnuo na mnoge slučajeve šta bi to značilo u praksi, iako je rekao da Tviter treba da ukloni samo postove koji krše zakon, što bi doslovno sprečilo akciju protiv većine dezinformacija, ličnih napada i uznemiravanja. Takođe je kritikovao algoritme koje koriste Tviter i druge društvene platforme za preporuku određenih postova pojedincima.

Politika je napisana široko da pokrije dezinformacije tokom drugih sukoba, prirodnih katastrofa, humanitarnih kriza ili „bilo koje situacije u kojoj postoji široko rasprostranjena pretnja po zdravlje i bezbednost“, rekao je Rot.

Tviter je rekao da će se oslanjati na različite verodostojne izvore kako bi utvrdio kada je objava obmanjujuća. Ti izvori će uključivati humanitarne grupe, posmatrače sukoba i novinare.

Visoki ukrajinski zvaničnik za sajber bezbednost, Viktor Žora, pozdravio je novu politiku skrininga Tvitera i rekao da je na globalnoj zajednici da „pronađe odgovarajuće pristupe za sprečavanje širenja dezinformacija na društvenim mrežama“.

Iako su rezultati pomešani, napori Tvitera da se pozabavi dezinformacijama o sukobu u Ukrajini prevazilaze one drugih platformi koje su odabrale pristup bez ruku, poput Telegrama, koji je popularan u istočnoj Evropi.

Upitan konkretno o platformi Telegram, gde su dezinformacije ruske vlade rasprostranjene, ali ukrajinski lideri takođe dopiru do široke publike, Žora je rekao da je to pitanje „škakljivo, ali veoma važno“. To je zato što je vrsta dezinformacija koja se širi bez ograničenja na Telegramu „u izvesnoj meri dovela do ovog rata“.

Otkako je ruska invazija počela u februaru, platforme društvenih medija poput Tvitera i Mete, vlasnika Fejsbuka i Instagrama, pokušavale su da se pozabave porastom dezinformacija u vezi sa ratom označavajući objave ruskih medija i diplomata pod kontrolom države. Takođe su umanjili naglasak na nekim materijalima tako da se više ne pojavljuju u pretragama ili automatskim preporukama.

Emerson Bruking, viši saradnik u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta i stručnjak za društvene medije i dezinformacije, rekao je da sukob u Ukrajini pokazuje koliko se lako dezinformacije mogu širiti onlajn tokom sukoba i potrebu da platforme reaguju.

„Ovo je sukob koji se odigrao na internetu i koji je doveo do izuzetno brzih promena u tehnološkoj politici“, rekao je on.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.