Plesnivost kukuruza je zajednički naziv za bolest na zrnu kukuruza, koje izaziva više vrsta patogenih gljiva. Ova bolest spada u najštetnija i najopasnija oboljenja kukuruza kod nas, a i u celom svetu. Bolest utiče na smanjenje prinosa i na pogoršanje kvaliteta kukuruza zbog stvaranja toksina.
Patogeni koji izazivaju ovu bolest naseljavaju klip i zrno u drugom delu vegetacije, tokom berbe, a najviše tokom skladištenja.
Fuzariozne bolesti kukuruza uzrokuju gljive iz roda Fusarium. Simptomi fuzarioza na klipu karakteristični su i prepoznatljivi, ali u mnogim slučajevima u polju nije moguće utvrditi koja Fusarium vrsta je odgovorna za zarazu. Zaraženi klipovi su često prekriveni micelijom gljive koji se razvija ispod komušine.
Osim u polju, ovo oboljenje klipa može da se javi i u koševima. Često od napada nekih gljiva nisu pošteđeni ni veštački osušena zrna u silosima pošto je perikarp kod ovih zrna često oštećen. Štetnost se ogleda u smanjenju prinosa i u pogoršanju hranjive vriednosti zrna. Ovo može biti naročito štetno za neke gajene životinje. Na mikotoksine koje proizvode gljive iz roda Fusarium najosjetljivije su svinje. Bolest je raširena u svim reonima gajenja. Prouzrokovači ovog oboljenja spadaju u saprofite odnosno u fakultativne parazite.
Najčešće se u našim uslovima javlja vrsta Fusarium graminearum (Gibberella zeae), koja izaziva tzv. ruzičastu plesnivost klipa kukuruza. Zaraza klipa je preko svile u fazi precvetavanja kukuruza. Ukoliko vlažnom i toplom vremenu od svilanja do zrenja prethodi duži sušni period – masovna zaraza klipa je neizbežna. Simptomi se najčešće javljaju na vrhu klipa kukuruza, a između redova zrna pojavljuje se karakteristična svetloružičasta prevlaka sačinjena od micelije ove gljive, po kojoj je bolest dobila ime i vrlo lako se raspoznaje. Ranije zaraze dovode do potpune truleži klipa. Trulež zahvata zrno i širi se na kočanku, usled čega ona postaje krta i lako se lomi. Na takvim klipovima, komušina je potpuno prožeta micelijom, zajedno sa svilom je slepljena uz klip i teško se odvaja.
Pored ružičaste, postoji i druga vrsta fuzariozne plesnivosti, koju izazivaju F. moniliforme (Diplodia maydis) i F. subglutinans.
Kod ovih patogena, simptomi se javljaju obično na pojedinačnim zrnima ili grupi zrna, a preko njih se oblikuje karakteristična brašnasta bela prevlaka. Time se ovi simptomi razlikuju od simptoma ružičaste fuzariozne plesnivosti, koja se javlja na delovima klipa (vrhu ili dnu), ili čak na celom klipu i stvara ružičastu prevlaku. Zaraza se ostvaruje preko oštećene komušine, a nastaje od larve kukuruznog plamenca, ptica i glodara. Oboljenje ne zavisi toliko od vremenskih uslova.
Osim gljivica iz roda Fusarium, plesnivost na kukuruzu mogu izazvati i druge gljive iz rodova Aspergillus, Penicillium. Patogen obično naseljava mehanički oštećena zrna, na kojima se formira navlaka zelene ili plavičastozelene boje.
Neki hibridi su smanjene otpornosti prema patogenima koji izazivaju plesnivost. Potrebno je sejati hibride veće otpornosti. U uslovima izražene zemljišne i vazdušne suše tokom cvetanja kukuruza, a u fazi oplodnje i kasnije ako je duži kišni period dolazi više do pojave bolesti. Takođe do jače zaraze dolazi i na usevima ranijih rokova setve, zbog poklapanja osetljive faze na infekciju sa povoljnim vremenskim prilikama. Kod useva kasnije setve, gde se cvetanje i oplodnja odvijaju u kišnom periodu manja je pojava bolesti. Uticaj može imati i pojačano đubrenje azotom koje produžava vegetaciju i samim tim nekada se berba izvodi kada klip i zrno imaju veći procenat vlage. Takođe neadekvatni uslovi skladištenja doprinose jačoj pojavi plesnivosti kao i u slučajevima oštećenja zrna tokom mehanizovane berbe, sušenja, transporta, skladištenja.
Preventivne mere suzbijanja bolesti su teške i neizvodljive zbog zavisnosti od vremenskih uslova i ograničene primene agrotehničkih mera. Kontrola oboljenja se svodi na poboljšanje berbe ili žetve i skladištenja sa ostvarenim prinosom klipa ili zrna kukuruza. Potrebno je pregledati polja pod kukuruzom u fazi formiranja i nalivanja zrna sa ciljem utvrđivanja delova polja na kojima ima plesnivosti. Žetvu takvih parcela treba obaviti što je pre moguće radi sprečavanja razvoja i rasprostiranja patogena plesnivosti. Dobro podešeni kombajni koji odbacuju trula, lakša zrna a zdrava ne oštećuju, mogu značajno da smanje štetu, jer su oštećena zrna značajno osetljivija na prouzrokovače oboljenja. Plesniva zrna se moraju sušiti odmah i brzo skinuti vlagu do 15% ili manje do 13-14% ako se planira dugoročno skladištenje.
Plesniva zrna se moraju ispitati na sadržaj mikrotoksina pre stavljanja u promet, preradu ili ako se koriste za ishrani ljudi, domaćih životinja i divljači.
Prava preventivna mera je gajenje tolerantnih hibrida, mada ne postoji potpuna otpornost. Izbor ranostasnih hibrida spada u najefikasnije mere u našim uslovima. Ukoliko je zaraza ostvarena u polju, za preporuku je siliranje celih biljaka kukuruza ili zrna, mlevenje klipova, prevremena žetva i sušenje ili konzerviranje preparatima na bazi propionske kiseline. Kod prirodnog sušenja klipova u koševima koriste se promajna mesta u pravcu dominantnih vetrova.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
