Bogate zemlje desetkuju riblji fond

Svetska trgovinska organizacija već više od 20 godina pokušava da pronađe neku formulu kojom bi zaustavila preveliku eksploataciju ribljeg fonda u morima i okeanima sveta. Prema mišljenju stručnjaka, najveći problem su državne subvencije – bilo da je reč o Kini, Evropskoj uniji, SAD, Južnoj Koreji ili Japanu, gotovo sve bogate države imaju neki oblik državne podrške za svoje ribare, za njihove brodove, za gorivo, za lučke takse.

Najviše ribe je ulovljeno još 1996. godine, oko 130 miliona tona. Otada je ribe na tržištu sve manje. Ujedno je sve više ribljih vrsta kojima preti istrebljenje: preko trećine ribljih populacija je već toliko izlovljeno da više nema šansi za njihov prirodni oporavak, a u samo 6% mora se lovi manje nego što to priroda dozvoljava, pokazuje statistika Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Kad se povežu te subvencije i izlov, postaje jasno da je riba sve češće na trpezi – samo bogatih. Nemačka je najbolji primer: negde do sredine marta je u toj zemlji na pijace i u prodavnice stiglo onoliko ribe i morskih plodova koliko se u nemačkim morima ulovi za čitavu godinu. Dakle, u preostalih devet i po meseci, u toj zemlji se jede riba koja je ulovljena negde drugde u svetu. Pritom u nemačkoj kuhinji riba čak i nije najvažnija stavka na jelovniku.

Zbog raznih oblika državne podrške, ribarima se isplati da se po ribu za svoje kupce otisnu i na daleka mora. A to onda znači da lokalni ribari, po pravilu oni iz zemalja juga, koji imaju daleko slabije i manje brodove, ostaju praznih mreža.

U svetu inače postoje milioni ribarskih brodova i brodića, ali njih samo 30.000 je „zaslužno“ za ulov polovine ribe koja se godišnje vadi iz mora. Gotovo bez izuzetka su to brodovi pod zastavom ili u vlasništvu firmi iz bogatih zemalja. Prošle nedelje se Svetska trgovinska organizacija složila oko sporazuma o ukidanju državne podrške – ali samo za ribare koji love ribu „ilegalno, neregistrovano ili neregulisano“.

Ta formulacija dobro pokazuje koliko je razvodnjen prvobitni zahtev o potpunom ukidanju državne podrške. Pa čak i tu neke države žele još da pregovaraju o izuzecima koje bi važile samo za njih. Zato ne čudi što su mnoge organizacije za zaštitu životne sredine razočarane i skeptične. Ne veruju da će dogovor uopšte pomoći u očuvanju života naših mora.

Pročitajte još:

Nedimović: „U skladištima ni 300.000 tona starog žita“

Nije vreme za špekulantsko ponašanje, nije tačno da Srbija ima 700.000 tona pšenice u skladištima, nego 60-70 posto manje od toga – izjavio je Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je žitomlinskoj privredi, okupljenoj u poslovnoj zajednici „Žita Srbije“, poručio da je pre petnaestak dana izvršen inspekcijski nadzor i da se „zna tačno koliko žita […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.