Medijska kuća Bloomberg Adria imenovala je Jelisavetu Lazarević za direktorku sadržaja, koja će u svojoj novoj ulozi voditi tim glavnih urednika svih platformi i biće odgovorna za uspostavljanje strategije kreiranja sadržaja i njegovu distribuciju kroz sve Bloomberg Adria platforme: TV, digital, događaji, društvene mreže i magazin Bloomberg Businessweek Adria. Jelisaveta je na Bloomberg Adriji od samog osnivanja bila uključena u ceo proces proizvodnje i prezentovanja sadržaja kao urednik na televiziji i programski urednik Bloomberg Adria konferencija, a sa njom smo porazgovarali o planovima i novim projektima.
– Šta je ono što vidite kao svoj prvi zadatak na novoj funkciji?
Medijska industrija potpuno menja svoj oblik – granice između različitih tipova medija nestaju, osnovna očekivanja korisnika se povećavaju sa razvojem tehnologija i sadržajem koji je sveprisutan, konzistentan na različitim platformama i personalizovan. U takvom ambijentu, medijska industrija, kao i svaka druga industrija, nema izbora – neophodna joj je promena i prilagođavanje. Moj prvi zadatak je da, zajedno sa timom, dalje radim na razvoju strategije platforme koja će našim korisnicima u svakom trenutku pružiti neophodan sadržaj koji ih, gde god da se nalaze, podržava u donošenju poslovnih odluka. Bloomberg Adria od svog osnivanja predstavlja multimedijalnu platformu prisutnu na pet tržišta i tačku okupljanja biznis zajednice za pristup relevantnim i dubinskim informacijama i analizama iz oblasti ekonomije i biznisa. Moj zadatak je da i dalje ostanemo oni koji u tome predvode, ali i da budemo oni koji unose novine na tržište koje za naše trenutne i buduće korisnike stvaraju veću dodatu vrednost.
– Bloomberg Adria kao jedinstvena regionalna platforma koju čine sajt, kablovska televizija, štampani mesečnik Bloomberg Businessweek Adria, društvene mreže i konferencije, postala je prepoznatljiva po relevantnom medijskom sadržaju i najčešće kao prvi izvor informacija biznis zajednice u pet zemalja regiona. Šta se novo može očekivati u narednom periodu?
Živimo u svetu u kome su ljudi više nego ikada u centru pažnje. Na polju zapošljavanja, to možete primetiti kroz borbu za talente koja dobija svoj zamah još od 1997. Godine, kada je Google registrovao svoj domen, i kada je prvi put uveden pojam „rat za talente“. Od tada kompanije koriste različite strategije da regrutuju i zadrže talente, jer su znanje i veštine jedna od osnovnih determinanti koje prave razliku u stvaranju konkurentske prednosti. Sličnu borbu imamo i kada je u pitanju pridobijanje pažnje korisnika/klijenata/kupaca i održavanje lojalnosti prema konkretnom brendu. Naučna istraživanja pokazuju da prosečna osoba danas može da obradi čak 74 gigabajta informacija dnevno – što je ekvivalent tome da pogledate oko 16 filmova. Postavlja se pitanje kako u moru informacija koje su dostupne baš vi možete da budete oni koji će generisati vrednost koja pravi razliku i osvaja pažnju vaših krajnjih korisnika.
Kompanije koje su sposobne da koriste podatke kako bi zaista potpuno razumele svog krajnjeg korisnika, a onda na osnovu toga personalizuju i prilagode sadržaj i način na koji ga isporučuju, jesu one koje će praviti razliku. U tom kontekstu, u narednom periodu radićemo na još intenzivnijem korišćenju podataka kako bismo sadržaj, kroz sve naše platforme, prilagodili tačno onome što pravi razliku za našeg krajnjeg korisnika, u svakom trenutku, na svakom mestu. Ono što Bloomberg Adriju razlikuje od drugih medijskih platformi jeste naš analitički tim, koji će nastaviti da donosi projekcije u vezi sa kretanjem ekonomija koje podržavaju biznis zajednicu u kreiranju očekivanja i planiranju sledećeg koraka u razvoju poslovanja.
– Koliko je značajno pravovremeno i sadržajno medijsko prisustvo za vodeće ljude korporacija, menadžere, poslovne ljude, preduzetnike i sve one kojima se pre svega obraća ova medijska platforma?
Izuzetno je važno jer se od kompanija danas ne očekuje da samo budu uspešne u stvaranju profita, nego da zaista istupe i lokalno se posvete rešavanju globalnih izazova – to od njih očekuju svi njihovi stejkholderi. Istraživanja pokazuju da su i zaposleni i potrošači lojalniji brendovima koji su transparentni, te pravovremena i sadržajna komunikacija sa svim zainteresovanim stranama pravi razliku.
Globalno gledano, privatni sektor je predstavljao srž kreiranja bogatstva i inovacija u periodu koji se odnosi na devedesete godine prošlog veka i početak 2000. To možemo da vidimo na uspešnim primerima koji su nastali u Silicijumskoj dolini. U tom modelu, vrednost koja se stvarala za deoničare je pre svega bila mera uspeha. Danas se dešava promena – fokus se sa, kreiranja vrednosti za akcionare, pomera na kreiranje vrednosti za sve stejkholdere. Dodatno, nove generacije – koje već stupaju na tržište i kao radna snaga i kao potrošači – jesu generacije koje su digitalno pismene i vrlo osvešćene kada je održivost u pitanju, koje očekuju od kompanija da se posvete rešavanju nekih od najvećih izazova. Te generacije tragaju za istinom i očekuju da informacije o onome što ih zanima dobijaju instant, u realnom vremenu.
Oni kojima se vi obraćate ne očekuju samo da dobiju informacije koje su baš za njih, nego one koje su baš za njih, baš u ovom trenutku. U tom pogledu, stvaranje kulture koja podrazumeva pravovremenu i otvorenu internu i eksternu komunikaciju, koja dalje ima pozitivne efekte prelivanja na stvaranje poverenja, jeste ono što se očekuje od budućih i trenutnih lidera.
– S obzirom na to da je Vaše iskustvo obrnuto proporcionalno Vašim godinama i da se već nalazite na važnim pozicijama, kako u Bloomberg Adriji, tako i kao docentkinja i prodekanka za nastavu na FEFA, a učestvovali ste i u pokretanju startapa, kao i u mnogim akademskim i drugim projektima, kako procenjujete stanje čitavog biznis ekosistema pre svega u Srbiji, ali i regionu?
Biznis ekosistem u Adria regionu bih opisala kao dinamičan i raznolik, sa značajnim potencijalom za dalji razvoj. Ono što vidim kao važan deo tog potencijala su pre svega mali i srednji biznisi, koji predstavljaju kičmu naših privreda, zaslužni su za kreiranje zaposlenosti, dodate vrednosti i predstavljaju pokretače inovacija. Naš region je pun „skrivenih šampiona“, kompanija koje su lideri u određenoj tržišnoj niši na evropskom ili svetskom nivou. Kompanija koje uglavnom inoviraju kroz postepena unapređenja svojih proizvoda i usluga (inkrementalne inovacije) i koje u tome podržava prisan i dugoročan odnos sa njihovim klijentima, ulaganje u R&D, činjenica da su deo globalnih lanaca vrednosti, i saradnja sa akademskim institucijama. Nauku takođe vidim kao važnu determinantu za dalji razvoj našeg regionalnog ekosistema, i to pre svega kroz bližu saradnju sa privredom i značajniji napredak na polju from lab to market, odnosno komercijalizacije naučnih saznanja i istraživanja.
Osim kompanija koje su prisutne u tradicionalnom sektoru privrede, važan deo potencijala koji pominjem su apsolutno i kompanije iz IKT sektora. To su igrači na tržištu koji su uspeli da sa lokalno dostupnim talentima naprave uspehe širom sveta, da države iz našeg regiona postave na svetsku mapu i privuku pažnju globalnih igrača i investitora. Na krilima uspeha Infobipa i Nordeusa, na primer, razvili su se čitavi ekosistemi koji su dalje davali i daju mogućnost drugim kompanijama da ostvare svetski prepoznate rezultate. Prilika, naročito za Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Srbiju, leži i u privlačenju stranih direktnih investicija, ali i u značajnijem integrisanju lokalnih igrača u lance vrednosti stranih kompanija.
– Cela regionalna produkcija medijske kuće Bloomberg Adria sada je praktično putem Bloomberg Terminala dostupna svim korisnicima u svetu. Koliko je to značajno za samu kuću, a koliko za izlazak u svet svih regionalnih aktera prisutnih na Bloomberg Adriji?
U dinamičnom globalnom ambijentu koji se konstantno i brzo menja, važno je i da regionalni ekosistem ima jasniju propoziciju ekonomske vrednosti, kristalisanje i jasniju prezentaciju onoga po čemu smo jedinstveni, onoga što je naša konkurentska prednost. Na našoj platformi smo pisali o dizajneru makedonskog porekla čije kreacije nosi Taylor Swift; o bosansko-hercegovačkoj kompaniji Deribus koja je specijalizovana za proizvodnju jahti i koja ulazi na tržište Saudijske Arabije; o CircuitMessu iz Hrvatske koji je potpisao saradnju sa Wallmartom; o srpskoj kompaniji LPO koja posle Airbusa kreće da proizvodi i za Boeing; o tome kako su slovenačke skije postale pravi hit u Kini.
Ovakve priče mogu upravo da doprinesu prepoznatljivosti i pozicioniranju našeg regiona na mapi svetskog poslovnog i investicionog ekosistema, a sve te priče sada su dostupne i za 350 hiljada korisnika Bloomberg Terminala. Kroz terminal, priče iz našeg regiona postaju dostupne i vidljive snažnoj mreži koju čine najuticajniji donosioci odluka, obuhvatajući finansijske, poslovne i profesionalce koji rade za države širom sveta — bilo da generišete ideje, u procesu ste njihove realizacije, ili pronalazite trgovinske partnere i partnere za dalji rast i razvoj, takav vizibilitet daje prednost.
Pročitajte još: