NOVI SAD – Danas, od sedam satu ujutro, ispred Višeg suda u Novom Sadu organizovana je blokada kao znak podrške za šest članova Pokreta slobodnih građana (PSG) i neformalne grupe STAV. Podsećamo oni su osumnjičeni za pripremanje krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, nakon što su 14. marta uhapšeni zbog navodnog planiranja upada u zgradu RTS-a tokom studentskih protesta u Beogradu 15. marta. Viši sud je 12. maja produžio njihov pritvor za dodatnih 30 dana.
Iako su poziv za današnju blokadu formalno uputili studenti u blokadi, na terenu se može videti da ispred suda dominiraju predstavnici političkih partija, dok je broj studenata koji ucestvuju u blokadi tek nekoliko. Među okupljenima su viđeni i visoki funkcioneri opozicionih partija, poput Marinike Tepić, Borislav Novaković i Miran Pogačar, a društvene mreže i fotografije s lica mesta dodatno potvrđuju dominaciju partijskog prisustva. Političke partije pozvale su sve svoje pristalice da im se pridruže. Na njihovu žalost broj okupljenih građana je mali, svega stotinak.
Od početka protesta u novembru prošle godine, političke partije sve otvorenije pokušavaju da nametnu narativ prema kojem bi one, a ne institucije, trebalo da odlučuju o tome ko će biti uhapšen, koliko će ostati u pritvoru i ko je kriv. Time se osporava osnovno načelo vladavine prava, prema kojem pravosuđe mora da deluje nezavisno, u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Čak su i zahtevi nekih studentskih grupa – kao što je oslobađanje svih pritvorenih i procesuiranje onih koji su im se tokom protesta suprotstavili – usklađeni sa retorikom partija koje im pružaju logističku i političku podršku. Jasno je da se danas pred sudovima u Novom Sadu i Nišu ne izražava podrška za pritvorenima, već borba za politički uticaj nad pravodiđem. Protesti se pretvaraju u pritisak na nezavisne institucije – pod parolom „studenti“, a u organizaciji partija koje žele da diktiraju pravdu.
Studenti u blokadi su, od samog početka, poslužili kao politički paravan. Smanjenje broja učesnika u studentskom plenumu, koje je danas više nego očigledno, samo potvrđuje da su mnogi mladi ljudi prepoznali kako su instrumentalizovani u interesu političkih partija. Pored stranaka, značajnu ulogu u toj manipulaciji igrali su i profesori sa izraženim političkim ambicijama, koji su svoje akademske pozicije koristili za širenje političkog uticaja među studentima.
Nažalost, iza zahteva za „pravdu“ i „slobodu govora“, sve je vidljiviji pokušaj rušenja institucija, uz poruku da se o pravdi ne odlučuje u sudnicama, već na partijskim sastancima i protestnim binama.
Slični protesti organizovani su i u Nišu, gde su ispred Osnovnog suda okupljeni aktivisti koji se predstavljaju kao studenti, ali se i tamo beleži snažno učešće opozicionih stranaka.
