SRBIJA – Višednevnim bokadama RTV-a i RTS-a studenti i malobrojni građani krše prava EU.
Tokom prethodna dva dana, studentski protesti u Srbiji, koji su prvobitno izbili nakon tragičnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu prošlog novembra, eskalirali su u nezakonite blokadama zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu, njenih studija na Košutnjaku, kao i zgrade Radio-televizije Vojvodine (RTV) u Novom Sadu. Iako studenti formalno traže objektivno izveštavanje medija, njihove akcije — poput sprečavanja zaposlenih da uđu na radna mesta, blokiranja dostave hrane, objavljivanja ličnih podataka voditelja RTS-a, deljenja poternica za licima urednika i pritisaka za preuzimanje uređivačke kontrole — postavljaju ozbiljna pitanja, a jedno od njih može da bude i da li su ove akcije u skladu sa EU zakonima.
Ako su studenti u blokadi odlučili da zatvore RTS i RTV zato što, kako kažu, nisu izveštavali o biciklističkoj turi do Strazbura, čiji je cilj da se u Evropi ukaže na kršenje prava u Srbiji, hajde da vidimo koje zakone EU oni sami krše.
Budući da Srbija teži članstvu u EU, ove akcije potencijalno krše više ključnih pravnih okvira Evropske unije.
1. Sloboda kretanja i pravo na rad (Povelja EU o osnovnim pravima, član 15)
Povelja EU o osnovnim pravima, koja se primenjuje na Srbiju kao zemlju kandidata u skladu sa Kopenhaškim kriterijumima, garantuje pravo na slobodan pristup zapošljavanju. Fizičkim sprečavanjem zaposlenih RTS-a da uđu na radna mesta, studenti demonstranti krše osnovno pravo na rad svakog pojedinca. Ova praksa ne samo da ugrožava (ekonomsku) egzistenciju pojedinaca već i funkcionalnost javne institucije, što može predstavljati podrivanje vladavine prava — jednog od osnovnih principa EU. Blokada, najavljena kao neograničena dok se zahtevi ne ispune, dodatno pojačava ovaj pravni problem.
2. Sloboda medija i pluralizam (Povelja EU, član 11; AVMSD direktiva)
Član 11 Povelje štiti slobodu izražavanja i pravo građana na informacije, uključujući pravo medija da deluju nezavisno. Direktiva EU o audiovizuelnim medijskim uslugama (AVMSD) dodatno naglašava važnost pluralizma i uređivačke autonomije. Zahtev studenata da preuzmu uređivačku kontrolu nad RTS-om — odnosno da diktiraju sadržaj programa — direktno potkopava ove principe. Pritisci da RTS uskladi svoje izveštavanje sa stavovima i zahtevima studenata demonstranata, čak i kada oni kritikuju vlast, možegu dovesti do zamene jedne pristrasnosti drugom. Dodatno, uznemiravanje novinara i urednika putem „poternica“ i stvaranja atmosfere straha je ozbiljno ugrožavanje medijske slobode.
3. Pravo na privatnost i zaštitu podataka (GDPR, Povelja EU, član 8)
Objavljivanje ličnih telefonskih brojeva voditelja RTS-a na društvenim mrežama, uz pozive na uznemiravanje, predstavlja jasno kršenje Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), koju Srbija postepeno usklađuje u okviru pregovora o pristupanju. GDPR strogo reguliše obradu i širenje ličnih podataka, zahtevajući pristanak ili pravni osnov. Objavljivanje ličnih podataka s ciljem uznemiravanja krši članove 5 i 6 GDPR-a, kao i član 8 Povelje EU, koji štiti pravo na privatnost i bezbednost građana. U zapadnom svetu, kod mlađe generacije čak postoji i reč – doxxing (doksing) – koja predstavlja radnju ili proces prikupljanja i širenja nečijih ličnih podataka kako bi se ta osoba izložila javnoj pogrdi i osudi i zastrašivanju.
4. Sloboda okupljanja i javni red (Povelja EU, član 12)
Član 12 Povelje štiti pravo na mirno okupljanje, ali to pravo nije apsolutno i EU regulativa jasno navodi da se to pravo mora uskladiti sa interesima javnog reda i pravima drugih. Blokade koje uključuju sukobe s policijom i ometanje javnih servisa mogu prevazići granice mirnog protesta. Na primer, sprečavanje dostave hrane zaposlenima koji su zatvoreni unutar zgrade RTS-a može se tumačiti kao prinuda i neproporcionalna mera, u suprotnosti s načelima nužnosti i proporcionalnosti po standardima EU. Zabeleženi incidenti sa policijom, uključujući pokušaje izlaska službenika iz zgrade RTS-a koji su bili sprečeni, dodatno ilustruju napetosti koje dovode u pitanje ravnotežu između prava na protest i javne bezbednosti.
5. Podsticanje na nasilje i mržnju (Okvirna odluka EU 2008/913/PUP)
Okvirna odluka EU o borbi protiv rasizma i ksenofobije (2008/913/PUP) kriminalizuje javno podsticanje na nasilje i mržnju. Deljenjem plakata sa poternicama za urednicima i pozivima na uznemiravanje voditelja, studenti demonstranti rizikuju da pređu granicu zakonitog izražavanja i uđu u sferu podsticanja na neprijateljstvo, naročito ako takve akcije izazovu fizičke napade ili ugroze bezbednost pojedinaca. Ovakvi postupci takođe mogu biti u suprotnosti sa zakonodavstvom Srbije koje se usklađuje sa zakonima EU, čime se dodatno potkopavaju demokratski principi koje zemlja treba da poštuje kao kandidat za članstvo.
Pregovori Srbije o članstvu u EU zavise od poštovanja Kopenhaških kriterijuma, koji uključuju poštovanje demokratskih institucija, vladavine prava i ljudskih prava. Studentski protesti, iako su počeli kao obeležavanje tragično stradalih u Novom Sadu, ubrzo su promenili svoj tok i nasilnim akcijama (kao što su napadi u Nišu i ispred Skupštine grada Novog Sada), mogu negativno uticati na proces evropskih integracija, zato što koriste metode koje nisu u skladu sa pravnim normama EU. Blokade i pritisci mogu se posmatrati kao podrivanje demokratskog poretka, naročito ukoliko prerastu u nasilje ili prinudu. Evropska unija je ranije naglašavala važnost slobode medija i nezavisnosti pravosuđa u Srbiji, a ovakvi protesti mogu paradoksalno oslabiti argumente za reforme ukoliko se odvijaju na nedemokratski način.
Blokade RTS-a i RTV-a koje sprovode studenti blokaderi — poput onemogućavanja zaposlenima da rade, uskraćivanja hrane, objavljivanja ličnih podataka i zahteva za uređivačkom kontrolom — mogu predstavljati kršenje više pravnih normi EU, uključujući pravo na slobodu kretanja, nezavisnost medija, privatnost i javni red.
Pitanje je da li će studenti koji bicikliraju ka Strazburu, kako bi ukazali evropskim institucijama na kršenje prava u Srbiji, govoriti i o pravima koja se krše tokom nelegalnih blokada javnih institucija i fakulteta.
