NOVI SAD – Da li znate kakve veze imaju Blagoje Parović i Džon Lenon? Odmah biste rekli „Apsolutno nikakve!“, osim ako znate za događaj iz 2001. godine.
Naime, tada su ondašnje gradske vlasti odlučile da naziv ulice koja je do tada nosila ime po španskom borcu, zamene liverpulskim rokerom.
Malo je reći da je ovakva odluka odmah naišla na otpor stanovnika ove ulice, pretežo naseljene penzionisanim vojnim licima, te je odmah usledio pravi mali rat izeđu lokalaca i gradskih vlasti.
Takva odluka neće proći!
Za borbu protiv nadležnih koji su došli da postave tablu sa novim nazivom ulice pojedni stanari su se odlučili za motke, a drugi za enciklopediju.
I jedna i druga grupa vremešnih stanara bila je čvrsto rešena da vlastima objasni ko je bio Blagoje Parović i da takva odluka neće proći.
Nove table su odmah nakon što su postavljene skinute od strane građana, a gradske vlasti su nemajući kud, povukle svoju odluku o preimenovanju Ulice Blagoja Parovića. Na ovu odluku se, doduše, čekalo gotovo četiri godine (2005.), ali je vrlo verovatno da niko od stanara ove ulice nije menjao ličnu kartu zbog promene naziva ulice.
Od obućara do političkog komesara. Ko je bio taj Blagoje Parović?
Blagoje Parović je bio gotovo jednako kontroverzna ličnost kao i Lenon, samo u svom krugu delovanja. Naime, ovaj po zanimanju obućar, bio je istaknuti komunistički revolucionar, član Politbiroa CK KPJ i učesnik Španskog građanskog rata.
Sa pozicije člana Politbiroa ga je smenila Kominterna u januaru 1936. godine. Razlog smene bila je afera sa zvaničnicom Sovjetske ambasade u Budimpešti, koja se smatrala za kršenje konspirativnih pravila kako partije, tako i ambasade.
Godine 1937. otišao je u Španiju, kao predstavnik CK KPJ pri CK KP Španije. Njegovom inicijativom formiran je bataljon „Đuro Đaković“, sastavljen od dobrovoljaca iz Jugoslavije.
U ofanzivi republikanaca kod Brunete postavljen je za političkog komesara 13. internacionalne (francuske) brigade. Poginuo je 6. jula 1937. godine u borbi protiv španskih fašista kod Viljanueve de la Kanjade.
Nikada ništa nije dokazano
Jedna od kontroverzi vezana za Parovića su i okolnosti njegove pogibije na ratištu u Španiji, kao i umešanost Josipa Broza Tita.
Ove fantastičnije teorije zavere predstavljaju Josipa Broza Tita kao glavnog krivca za smrt Parovića, jer ga je navodno smatrao za najvećeg rivala u preuzimanju rukovodstva partije. Nikada ništa nije dokazano.
Ulica zelenila i murala
Danas je Ulica Blagoja Parovića jedna od onih mirnih sporednih uličica, sa obiljem zelenila.
U neposrednoj blizini, tokom 2021. godine na inicijativu Udruženja građana „Kutak Liman 2“ uređena je zelena površina koja se tu nalazila i pretvorena u parkić.
Zanimljivo je da se prilikom popločavanja staza vodilo računa, pa su radovi izvršeni preko već utabanih staza nastalih od pešaka, te se tako izbeglo naknadno gaženje i oštećenje zelene površine. Osim toga, postavljene su klupe i sprave za rekreaciju, posađeni su drvoredi, cveće i sitno žbunje.
Tako je i Liman 2 dobio adut da može da se pohvali svojim parkom. Malim, ali sve jedno parkom.
Osim parka, na inicijativu Udruženja građana „Kutak Liman 2“ u čitavom kvartu u dogovoru sa komšijama oslikano je nekoliko lepih murala, a jedan se našao u Ulici Blagoja Parovića na zgradi sa kućnim brojem 9C.
Ovaj mural posvećen je jednom od od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka i gradonačelniku Novog Sada – Svetozaru Miletiću.
„Pobrkana“ ulica
Kao što su mnogi dostavljači i taksisti imali prilike da osete na svojoj koži, ova ulica je malo „pobrkana“, pa ni navigacijoni uređaj često nije od pomoći.
Naime, u Ulici Blagoja Parovića zgrade sa kućnim brojevima 1 i 3 su na jednom kraju ulice i ne izgledaju kao da pripadaju ovoj ulici, kućni brojevi 5 i 7 ne postoje, a do ulaza u zgrade sa kućnim brojevima 9A, 9B i 9C se dolazi kroz visoki haustor iz Ulice Boška Buhe. Jedino se za ulaz u zgradu sa kućnim brojem 9 može reći da je na pravom mestu, ali i njega često omaše, jer je zaklonjen mnoštvom zelenila.
Mala ulica sa velikom pričom
Što se tiče učesnika „komšijskog ustanka“ protiv odluke gradskih vlasti, vreme je uglavnom već učinilo svoje, pa je došlo do smene generacija i stanovnika.
Stanovati na Limanu 2 je oduvek bila stvar prestiža, pa su nekretnine u ovoj ulici, od kojih neke potiču iz polovine šezdesetih godina 20. veka i dalje vrlo atraktivne.
Mlađi i ne pamte ovu pobunu i verovatno bi čak i sa odobravanjem prihvatili promenu naziva ove ulice. No, za sada nema naznaka da bi do toga moglo da dođe.
Stoga ostaje zanimljiva priča o jednoj maloj novosadskoj uličici.
