Na današnji dan pravoslavni vernici obeležavaju praznik posvećen svetoj ravnoapostolnoj Mariji Magdalini – u narodu poznatijoj kao Blaga Marija. I dok mnogi znaju da je reč o ženskoj svetiteljki koja se praznuje 4. avgusta, manje se govori o dubljem značenju koje ovaj dan može da ima za savremenog čoveka, a naročito – ženu.
Ko je zapravo Blaga Marija?
U biblijskim spisima, ona je verna sledbenica Isusa Hrista, prva koja ga je videla vaskrslog i donela tu vest apostolima. Hrabra, prisutna u ključnim momentima, a opet nenametljiva. Njena snaga nije bila u rečima, već u tihoj postojanosti.
U srpskom narodnom verovanju, Blaga Marija se ne poistovećuje sasvim sa biblijskom figurom – već se posmatra kao žensko oličenje vatre i prirodne sile, neka vrsta ženskog pandana Svetom Iliji. Zato se za nju kaže da je „blaga samo po imenu“, a da se u suštini radi o snažnoj, vatrenoj energiji koja može doneti i milost i kaznu, u zavisnosti od poštovanja.
Ženska sila – između tišine i plamena
Blaga Marija, zapravo, otelotvoruje ono što se u savremenoj psihologiji naziva ženski arhetip „unutrašnje ratnice“ – ona koja ne diže glas, ali menja tokove. Ona koja ne traži pažnju, ali je neizostavna. U vremenu kada se snaga često meri dominacijom i bukom, ovaj praznik nas vraća snazi nežnosti, blagosti, tišine.
U simbolici vatre (kojoj je ovaj praznik često posvećen) možemo videti i poruku: žena je ta koja greje dom, ali i može spaliti nepravdu. Možda ne udara kao grom Svetog Ilije, ali u njenoj vatri ima i života i opomene.
Savremeno značenje Blage Marije
U svetu u kojem žene danas balansiraju između poslovnih ambicija, porodičnih očekivanja i ličnih traženja, Blaga Marija podseća da prava snaga ne mora da bude glasna. Da blagost nije slabost. Da je moguće biti odana, tiha, ali moćna.
Ovaj praznik možemo doživeti i kao dan za žensko resetovanje – priliku da se svaka žena zapita: gde trošim svoju unutrašnju vatru? Da li grejem ili sagorevam? Da li sam blaga prema sebi koliko sam prema drugima?
Zanimljivosti i običaji
-
Na Blagu Mariju se ne rade teški fizički poslovi – posebno ne u polju, jer se veruje da svetiteljka tada „ide po svetu“ i može kazniti one koji ne poštuju njen dan.
-
Vatra i sunce su ključni simboli – dan se doživljava kao opasno vreo, ne samo fizički, već i metaforički.
-
Negde se veruje da Blaga Marija „donosi blagost“, te je idealan dan za pomirenja, opraštanja i otvaranje srca.
Blaga Marija, iako često zaboravljena među “glasnijim” praznicima, nosi u sebi bezvremenu poruku: da su nežnost i vernost jednako moćni kao grmljavina i mač. I da svaka žena, u svojoj tišini, nosi plamen koji može osvetliti svet.
