Željko Simeunović kasnije osuđen na 15 godina zatvora za ubistvo brata Zvonka Mateovića.
Bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Željko Simeunović, na današnji dan pre pet godima, pokušao je filmsko bekstvo iz marice kojom je transportovan u sud. Njegov pokušaj je osujećen, a sudilo mu se za ubistvo rođenog brata krunskog svedoka ubistva Željka Ražnatovića Arkana, njegovog telohranitelja i jedinog preživelog aktera krvavog obračuna u “Interkontinentalu”.
Simeunović je iskoristio to što je iz jednog od najobezbeđenijih srpskih zatvora, Nove Padinske skele, maricom transportovan do Višeg suda u Katanićevoj ulici. Prilikom izlaska iz vozila, on je odgurnuo jednog stražara, udario drugog i potrčao ptrms ogradi, po svemz sedeći, u nameri da pokuša da je preskoči.
Zahvaljujući prisebnosti stražara koji su ga vodili i koji su u svakom momentu bili svesni činjenice da je reč o bivšem specijalcu, Simeunović je uhvaćen i savladan u poslednjem momentu. Čak i kada je oboren na zemlju, pokušao je da se otme.
Desetak stražara borilo se sa njim, dok mu konačno “lisice” nisu stavljene i na ruke i na noge, a potom je nekadašnji pripadnik “crvenih beretki” prebačen u pritvor.
Spektakularnu akciju Željko Simeunović je navodno pažljivo planirao, a istražitelji nisu isključili mogućnost da je imao saučesnike, koji su ga čekali negde u blizini Hrama Svetog Save u centru Beograda.
Imao ključeve “lisica”
O tome da mu bekstvo nije palo na pamet kada je transport krenuo i da ga je planirao, svedočila je i činjenica da je kod sebe imao originalne ključeve za “lisice” kojima je uspeo da otključa bukagije na nogama još dok je bio u marici.
Presudu čuo vezan i sa sedmoricom stražara
Prvostepena pesuda Željku Simeunoviću, iz razloga bezbednosti, umesto u Višem sudu izrečena je u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, a lanci s nogu okrivljenog nisu skidani. Oko njega je sve vreme bilo pet zatvorskih i dvojica sudskih stražara. U sudnici je bio i Zvonko Mateović, brat ubijenog, koji je bio ključni svedok u ovom slučaju.
Otključao je i “lisice” na rukama, ali ih je ostavio da bi stvorio privid stražarima da ih ima. Čim su otvorili vrata marice ispred suda, Željko se dao u beg. Ključeve od lisica sakrio je u pakovanju labela za usne.
Simeunović je tada u Novoj Skeli služio kaznu za razbojništvo. Na dan pokušaja bekstva trebalo je da mu bude održano suđenje za ubistvo Dalibora Mateovića, rođenog brata Arkanovog telohranitelja Zvonka, ali je ono odloženo posle nesvakidanjeg pokušaja bekstva.
Pre ovog incidenta Simeunović je bio uzoran zatvorenik koji nije pravio nikakve probleme. Mere bezbednosti za njega su i ranije bile pojačane, a uvek ga je sprovodio veći broj zatvorskih stražara, dok su mu noge, kao i ruke, uvek bile vezane.
U januaru ove godine Simeunović je osuđen pravosnažno na 15 godina zatvora, pošto je Apelacioni sud potvrdio presudu koju mu je izrekao Viši sud u Beogradu.
Crvena jakna i crveni kačket
Prvostepenom presudom, koja je bila doneta u junu prošle godine, Simeunović je proglašen krivim zbog toga što je 6. februara 2004. godine, u bašti kafića u Beogradu, ubio Dalibora Mateovića, rođenog brata Zvonka Mateovića, nekadašnjeg telohranitelja Željka Ražnatovića Arkana,.
Mateović je, da podsetimo, ubijen uoči svedočenja njegovog brata Zvonka pred tadašnjim Okružnim sudom u Beogradu, u postupku protiv optuženih za Arkanovo ubistvo u “Interkontinentalu” 15. januara 2000. godine kad su likvidirani i Milenko Mandić i Dragan Garić.
U pucnjavi na terasi kafića “Vizard”, na prvom spratu u Sremskoj ulici u najstrožem centru Beograda, 6. februara 2004 godine, oko 18.10 sati, ubijen je Dalibor Mateović, a teško ranjen Slaviša Tomić.
Napadač, za koga se kasnije ispostavilo da je Simeunović, prilikom bekstva, u Ulici carice Milice pucao je na policiju, koja je uzvratila vatrom. Ubica je, prema očevicima bio obučen u crvenu jaknu i nosio je crveni kačket, koji je kasnije pronađen u Ulici Maršala Birjuzova.
Gavrićev prijatelj
Prava meta, Zvonko Mateović sutradan je trebalo da se pojavi pred sudom i svedoči u postupku protiv optuženih za trostruko ubistvo u “Interkontinentalu“, a Simeunović je hteo u tome da ga spreči. Mateović je prilikom prvog svedočenja kazao da je na Arkana pucao Gavrić, a da je on uzvratio hicima i ranio napadača.
Mlađi Mateović ubijen je samo dan posle izručenja drugooptuženog za Arkanovo ubistvo Dragana Nikolića Gagija iz zatvora u Austriji. Još tada se nagađalo i da je Dalibor Mateović ubijen grubom greškom, odnosno da ga je ubica zamenio sa bratom Zvonkom, zbog njihove izuzetne fizičke sličnosti.
U oktorbru 2012. godine policija je sklopila mozaik zliočina u “Vizardu” i Simeunović je saslušan u Centralnom zatvoru zbog sumnje da je početkom februara 2004. godine ubio Dalibora Mateovića, iako je prava meta bio njegov stariji brat Zvonko, telohranitelj i ključni svedok ubistva Željka Ražnatovića Arkana.
Simeunović je dobar prijatelj sa Dobrosavom Gavrićem, koji je i osuđen za Arkanovo ubistvo.
– Istražujemo da li je trebalo da ubije Zvonka za novac ili je to uradio iz prijateljstva. Ipak, napravio je kobnu grešku. Ubio je njegovog brata – rekao je izvor iz policije tada za medije.
Gavrić i Simeunović upoznali su se još 1995. godine u Sremskoj Kamenici, gde su zajedno bili na policijskoj obuci. Simeunović je kasnije pristupio JSO, ali je posle nekoliko godina morao da napusti ovu jedinicu i MUP Srbije. Od tog trenutka počinje njegova kriminalna karijera.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
