BEOGRAD – U govorima zvaničnika Evropske unije (EU) primetna je promena konteksta i svrhe proširenja, ocenjuje novinar Dragan Bisenić, komentarišući godišnji govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju EU.
Sada se proširenje, dodaje Bisenić, posmatra kao geopolitičko sredstvo, a ne više kao tehničko pitanje.
U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:
Trideset i nešto je novih dvadeset sedam. U svom govoru u sredu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je argument za proširenje bloka preko dvadeset sedam članica.
„Evropski tim“, rekla je ona, „radi na 30 +.” Ona je sledeći talas proširenja nazvala “pozivom istorije”.
Spremnost Unije za proširenje može se postići brže, rekla je ona i ukazala da je potrebno “spremiti odgovore na praktična pitanja o tome kako će Unija od preko 30 zemalja funkcionisati u praksi”.
Taj odgovor, što se nje tiče nije negativan.
“Dobra vest je da se sa svakim proširenjem pokazalo da su pogrešili oni koji su govorili da će nas to učiniti manje efikasnim”, rekla je fon der Lajen.
Pošto je do izbora za EU ostalo manje od tri stotine dana, ona je pozvala Evropski parlament da „završi posao“ koji je započeo i odgovori na „poziv istorije“.
“A istorija nas sada poziva da radimo na dovršavanju naše Unije. U svetu u kojem neki pokušavaju da odaberu zemlje jednu po jednu, ne možemo sebi priuštiti da ostavimo naše sugrađane Evropljane iza sebe. U svetu u kome su veličina i težina važni, jasno je da je u strateškim i bezbednosnim interesima Evrope da se naša Unija završi. Ali pored politike i geopolitike, moramo da zamislimo šta je u pitanju. Moramo da napravimo viziju za uspešno proširenje“, pozvala je predsednica Evropske komisije.
Ona je zaključila da je vreme za „dovoršavanje Unije“ gde se ostavlja po strani „binarno pitanje“ izbora između „produbljivanja“ i „proširenja Unije“, jer se „mora i može“ postići oboje.
Evropskoj uniji su potrebni geopolitička težina i kapacitet za delovanje, jer je svaki „talas proširenja išao zajedno sa političkim produbljivanjem“.
Ekonomija je takođe bila u velikom fokusu. Fon der Lajen je govorila o pokretanju istrage o kineskim trgovinskim praksama, regulisanju veštačke inteligencije (AI) i olakšavanju poslovanja u Evropi.
U govorima zvaničnika Evropske unije primetna je promena konteksta i svrhe proširenja, koje se sada posmatra kao geopolitičko sredstvo, a ne više kao tehničko pitanje.
Takvo je bilo proširenje 2004. koje se naziva “veliki prasak” ili “veliko proširenje”. Tada je u Evropsku uniju ušlo osam država Centralne i Istočne Evrope: Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Česka Republika, Slovačka, Mađarska i Slovenija – i dva mediteranska ostrva (Kipar i Malta).
Uslovno, moglo bi se reći da je reč o 12 država, pošto su Rumunija i Bugarska stigle pred vrata EU i primljene u EU 2007. godine.
Novi zamah u pozadini proširenja rastao je od početka ruskog rata u Ukrajini. Rat je vratio geopolitiku u proces proširenja.
Ubedio je čak i tradicionalne kritičare, poput Francuske, da Evropa neće moći da eliminiše opasne sive zone u svom susedstvu i ponovo uspostavi dugoročnu bezbednost i stabilnost bez uključivanja Ukrajine, Zapadnog Balkana i drugih potencijalnih članica.
Slično rundi pridruživanja velikog praska 2004. godine, proširenje se danas sve više uzima kao proces koji je politički.
Prema rečima Fon der Lajen, većina u Evropi shvata da, kako se rat odugovlači, EU nema mnogo izbora osim da „odgovori na zov istorije“.
To znači prijem onih članova Evropske unije koji su još uvek van evropskog projekta, ne samo Ukrajine.
Ali njen govor je takođe izložio neke važne principe – biće neophodne ambiciozne reforme i unutar EU i među kandidatima i da će proces proširenja ostati zasnovan na zaslugama.
Ursula fon der Lajen je naglasila da će “vladavina prava i osnovnih prava uvek biti temelj naše Unije – u sadašnjim i budućim državama članicama”, pa će i pristup u EU biti najbrži za zemlje sa potvrđenom “vladavinom prava,” te će te zemlje još brže da napreduju.
To će ih staviti u ravnopravan položaj sa državama članicama. Ona je naročito naglasila napredak Ukrajine od kada joj je dodeljen status kandidata.
U prilog ovakvom stavu išao je tok više događaja u poslednjim nedeljama.
Prvo je na večeri u Atini na kojoj je obeleženo 20 godina od kada je pod grčkim predsedavanjem i predsedništvom Evropske komisije Romana Prodija, prvi put definisana jasna evropska perspektiva za Zapadni Balkan.
Ovog puta u Atini je povezano pristupanje EU za Ukrajinu i Moldaviju sa Zapadnim Balkanom.
Odmah posle toga, na Bledskom forumu, predsedik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio je u ime Evropske unije: ”Ako želimo da budemo kredibilni, moramo da govorimo o vremenu. Dok pripremamo sledeću stratešku agendu EU, moramo sebi postaviti jasan cilj, moramo biti spremni, sa obe strane, do 2030. godine za proširenje”.
Ovo se, jasno, odnosilo na proširenje Evropske unije.
Činjenica da je ovaj deo govora najavljen unapred u “Fajnenšel tajmsu” ukazuje da se toj poruci pridaje posebna važnost.
Mišel je prvi put naveo vremenski okvir kada bi moglo da se očekuje proširenje Evropske unije – 2030. godinu.
Neke članice Evropske unije, koje sebe smatraju favoritima u korist novog proširenja, naglašavaju da je veoma važno što sada postoji neki vremenski okvir.
Ukrajina insistira da EU pristane da započne formalni proces pridruživanja do kraja godine. Tokom ovog samita biće održan uobičajeni sastanak sa zemljama Zapadnog Balkana, na kojem će se možda pojaviti neke inovativne ideje koje bi pretpostavljale njihovo uvlačenje u jednu od “evropskih brzina” u skladu sa konceptom “Evrope sa više brzina” koji je sada na delu.
To znači da bi one bile uključene u režim “privikavanja na Evropsku uniju” tako što bi se tehnički pregovori spojili sa nekim segmentima članstva u Evropskoj uniji.
U tom kontekstu razmišlja se o primeni ideja koje su već duže vremena na stolu u Evropskoj komisiji, poput posmatračkog statusa nekim zemljama u Evropskom parlamentu ili pristupanjem nekim segmentima jedinstvenog tržišta.
Iz nastupa fon der Lajen i njene odlučnosti kojom je govorila, stiče se utisak da će možda biti mogućan i raniji ulazak u članstvo Evropske unije.
Ocene njenog govora od strane evropskih stručnjaka, međutim, imaju manje entuzijazma za pitanja koje je postavila.
Oni ocenjuju da je govor imao “odbrambenu intonaciju” prema “dostignućima iz njenog mandata”, te da je to “spasilačka misija” u kojoj centralnu ulogu imaju “poziv istorije” i “globalni poredak zasnovan na pravilima”.
Za ova pitanja, međutim, već se najavljuje da će decembarski samit Evropske unije u Granadi biti ključan, jer će tada da se odlučuje o početku pristupnih pregovora Ukrajine i Moldavije kao i o statusu drugih država iz programa “istočnog susedstva”.
Svojevrsna priprema biće Samit Evropske političke zajednice koji se održava u Alhambri 5 – 6. oktobra, pa će se već tada videti odjek nove platforme proširenja predsednice Evropske komisije.
Pročitajte još:
Jaka vojska je garant mira: Vučević - "Sve što vojska Srbije vidi da bi bila jača, mi ćemo nabaviti"
SRBIJA – Ministar govorio o aktuelnim temama na televiziji “Prva” Ministar odbrane i potrepredsednik vlade Miloš Vučević istakao je za emisiju “Jutro” na Prvoj televiziji da će Vojska Srbije nastaviti da se naoružava gde god može kako bi bila slobodna i nezavisna, kao i da je bio ponosan nakon svih uspeha sportista naše zemlje. Jutros sam razgovarao s predsednikom o daljem naoružavanju – Pokazali smo Nišlijama i jugu Srbije šta je to Vojska Srbije radila prethodnih godina, da bude jača i brani slobodu i nezavisnost zemlje. Imamo mnogo više u odnosu na periode koji su iza nas. Ne da bismo […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
