Biohemičarka i nutricionistkinja otkrivaju kojim redosledom treba jesti hranu

Francuska biohemičarka Džesi Inšaspe i nagrađivana nutricionistkinja Lovnit Barta, otkrivaju redosled unošenja namirnica u toku obroka, uz pomoć kojeg možete kontrolisati nivo šećera u krvi, kao i žudnju za slatkišima ili grickalicama nakon jela.

Pravilno kombinovanje namirnica, što podrazumeva dovoljni unos povrća, proteina i zdravih masti, samo po sebi može nekada biti dovoljno stresno, pogotovo kada se nađete kao početnik u svetu izbalanasirane ishrane. Ipak, nutricionisti i biohemičari sada dodaju još jednu bitnu karakteristiku – redosled unosa namirnica sa tanjira.

Mada smo bili ubeđeni da je pre svega važno da polovinu tanjira zauzme povrće, jednu četvrtinu proteini i ostatak ugljeni hidrati, sada znamo i po kom redu bi trebalo da ih unosimo.

Eksperti u ovom polju tvrde da ukoliko pazimo na takovazno sekvenciranje obroka, u velikoj meri možemo smanjiti nepotrebno grickanje posle jela, prekomerne dezerte, ili čak uticati na simptome policističnih jajnika, prema magazinu Health.

Značajan faktor je i tvrdnja da redosled namirnica utiče na nivo šećera u krvi, odnosno da ono što unosite pre nečeg drugog može značajno povećati nivo šećera u krvi u odnosu na preporučen redosled.

Francuska biohemičarka i jedna od najčitanijih autorki magazina New York Times, Džesi Inšaspe, navodi sledeći plan: “Prvo povrće, zatim proteini i masti, a ugljeni hidrati i šećeri na kraju”, kaže ona.

– Glavni razlog je to što povrće sadrži vlakna i vlakna kada prva stignu do gastrointestinalnog sistema, imaju vremena da urade nešto neverovatno, nešto poput transformacije – objašnjava ona i dodaje: – Vlakna se razvijaju po zidu creva formirajući zaštitni sloj. Ta mreža ostaje postojana nekoliko sati i sprečava da se prebrzo apsorbuju šećeri koje dalje unosimo tokom obroka – ističe biohemičarka.

Ovo je potvrdila nagrađivana nutricionistkinja, Lovnit Barta, koja je ispod videa na svom Instagram profilu napisala:

– Da li ste ikada gledali kako neko jede određenim redosledom – prvo uzima povrće, a zatim prelazi na proteinski deo pre nego što čak i dodirne pirinač, i pomislili da je reč o nekom bizarnom ritualu?

Moguće je, ali je takođe verovatno da mere potrošnju ugljenih hidrata, što, prema studiji, pomaže u kontroli šećera u krvi i zauzvrat pomaže da održite težinu. Dakle, hijerarhija po kojoj se namirnice konzumiraju ima veliku ulogu u određivanju nivoa glukoze i insulina posle obroka.

Započinjanje obroka uz povrće i proteine, a završavanje sa ugljenim hidratima, čini nas sitijima. To je zato što protein usporava oslobađanje šećera iz ugljenih hidrata u krvotok, sprečavajući “visok” šećer, a zatim pad – i napade gladi.

Dakle, promenom proporcija hrane na tanjiru i redosleda kojim jedete može napraviti veliki korak na putu ka vašem zdravlju – objasnila je ona.

Pročitajte još:

Mediteranska ishrana šesti put proglašena za najbolju na svetu

„US News & World Report“, globalni autoritet za savetovanje potrošača, objavio je svoju godišnju rang-listu najboljih ishrana. Oni su potvrdili da je mediteranska ishrana najbolja na svetu ponovo, i to šesti put zaredom. P anel od 27 stručnjaka ispitao je 40 vrsta ishrane i rangirao ih u nekoliko kategorija, koliko je jednostavno pridržavati se te ishrane, kolika je verovatnoća da će osoba izgubiti težinu, koliko je to dugoročno, koliko je ishrana efikasna u prevenciji kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa i kakva je nutritivna vrednost namirnica. Već šestu godinu zaredom mediteranska ishrana je proglašena najboljom, na drugom mestu se nalazi DASH dijeta, […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.