BEOGRAD – Patrijarh srpski Porfirije u besedi povodom Lazareve subote rekao je danas da smo mi pred smrću i u smrti sami po sebi nemoćni, ali da imamo moć nad onim što prethodi smrti, imamo u svojim rukama svoj život koji vodi i prolazi kroz smrt.
On je na svetoj Liturgiji u Hramu Svetog Save na Vračaru poručio da imamo izbor da se opredelimo za Hrista i ako se odredimo za Njega, kao što je to učinio Lazar Četvorodnevni, onda je sve naše isključivo u ruci Božjoj i tada nas Gospod više ne pita: Da li hoćeš ili nećeš? nego jednostavno kaže: Ustani!
“Onda to ustajanje znači ustajanje u zagrljaj sa Hristom”, poručio je patrijarh Porfirije.
Kaže da je svaki čovek sazdan po slici i prilici Božjoj, a to znači da u svojoj prirodi ima spontanu organsku potrebu za Bogom, štaviše ne samo potrebu nego i dubinsku spoznaju da bez Boga i zajednice s Njim sve gubi svoj smisao, a da u isto vreme kroz zajednicu sa Bogom sve, ako se postavi na pravu osnovu, može dobiti svoj značaj, svoju lepotu, svoju punoću, svoj istinski smisao i svoje puno naznačenje.
Porfirije pojašnjava da i Gospod proliva suzu zbog smrti Lazara.
“Smrt je nešto apsolutno neprihvatljivo i antiptirodno našem biću. Zato nikada ne smemo dozvoliti sebi da se pomirimo sa smrću kao poslednjom činjenicom našeg života. Smrt treba da imamo na umu svome, ali ne kao ono što smrt jeste za ljude koji nemaju vere u Hrista, ne kao izvor straha, jer smrt između ostalog jeste i to. Ne postoji veći strah od straha od smrti. Svaki drugi strah u našem životu jeste puka i jednostavna refleksija tog straha,” rekao je poglavar SPC u besedi.
Dodaje da imati smrt na umu može biti najbolja pedagogija za nas, može biti otrežnjujuća činjenica, može biti budilnik i pokretač za istinsko razlikovanje duhovnog i vrednosti u ovom svetu, za razlikovanje onoga što je za nas vredno i onoga što nije vredno, što je dobro od onoga što je zlo, ali više od toga imati na umu smrt i činjenicu smrti.
Pročitajte još:
SPC i vernici slave Lazarevu subotu
BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje. Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije. Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti. Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica. Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca. Na ovaj praznik deci […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
