U svetu ovo jedinstveno aromatično pitko desertno vino koje osvoji na prvi gutljaj prate raznovrsne legende i priče. Od toga da su širom otvarana vrata srednjovekovnih dvorova Evrope, da se našlo čak u vinskim kartama bečkih hotela u vreme Marije Terezije, a 73 godine nakon potonuća Titanika u njegovim olupinama kao dugo skrivano blago nađene su flaše sa nalepnicom iz Sremskih Karlovaca.
Karlovački vinogradari imaju svoj tajni sastojak koji čini posebnu metodu pripreme ovog mirisno – aromatičnog travnog vina. Njegova specifičnost se nalazi u ukusu, a čini ga kombinacija 27 vrsta raznovrsnog lekovitog bilja. Biljka koja mu daje gorčinu je pelin, dok cvetovi ostalih aromatičnih biljaka pružaju specifičan miris, a ukus potiče od njihovih plodova.
Eminentni srpski prosvetitelj, pesnik, bakrorezac, kartograf, kaligraf i istroričar Zaharije Stefanović Orfelin ostavio je dragoceni istorijski zapis srpske istorije vinarstva želeći da se vina uzdignu na svetski nivo, koji nosi naziv “Iskusni podrumar“. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori. I ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku.
Legenda kaže da se tokom Austrougarske vladavine rečna luka nalazila u Karlovcima. Odatle se i vino, pored druge robe, dopremalo za Beč. Kada je prvi put probala bermet, Marija Terezija se odmah krenula raspitivati odakle stiže to neobično mirisno piće. Kada su joj rekli da je vino proizvedeno u maloj regiji oko Karlovaca, iz kojeg muškarce stalno regrutuju u ratove, carica je fruškogorske muškarce odmah oslobodila od ratovanja, ostvaljajući im prostor da se neometano bave proizvodnjom vina.
Poseban razvoj cele priče o bermetu daje jedan marketinški trik za kojim su posegnuli lukavi karlovački vinari. Naime, oni bi našim studentima platili da se lepo doteraju, obuku i odu na ručak u neke od najluksuznijih bečkih restorana. Tokom jela, oni bi konobara pitali da li u ponudi vina od kvalitetnih sorti imaju karlovački bermet. Posle par ponovljenih zahteva, gazde kafana bi zaključile da se radi o popularnom vinu, koje obavezno moraju da nabave i uvrste u svoju ponudu. Tako su krenule porudžbine bermeta adresirane na Sremske Karlovce.
Titanik koji je ostao večita misterija puna tajni krije još jednu koja nas vodi u Vojvodinu, tačnije u Sremske Karlovce. Zapis o tome kako je ovo vino iz Sremskih Karlovaca stiglo čak do najvećeg prekookeanskog putničkog broda Titanik, njegove prve plovidbe i svedočilo užasnoj smrti u ledenoj vodi Atlanskog okeana ne postoji. Ostaje predanje, koje postoji među karlovačkim vinarima, da se, između ostalih, uz mnoga druga pića i vina iz najpoznatijih francuskih i italijanskih podruma na vinskoj karti luksuzne klase broda nalazilo i dezertno vino „Auspruh“ ili samotok pravljeno u našim Sremskim Karlovcima.
Da li su karlovački vinari uspeli svojim lukavim marketinškim trikom dosegnuti svetski nivo kom se nadao Orfelin i tim ispuniti ono ostavljeno u amanet, prepoznatljivost na svakom kontinentu nazdravljajući čašom ove mirisne tajne.
Pročitajte još:
