BEOGRAD – Univerzitet u Beogradu podržava uvođenje državne mature u obrazovni sistem od školske 2023/24 godine, uz prelazni period u kojem bi bio zadržan i sistem prijemnog ispita, kao važnog elementa za rangiranje kandidata pri upisu, stav je Senata Univerziteta u Beogradu.
Rektor BU Vladan Ðokić je novinarima rekao da se predlaže prelazni period od tri do četiri godine, u kojem bi se uporedo sa državnom maturom sprovodio i prijemni ispit na fakultetima, u cilju provere posebnih znanja, sklonosti i sposobnosti kandidata.
Tokom prelaznog perioda vršilo bi se upoređivanje uspeha kandidata na državnoj maturi sa uspehom na kvalifikacionom ispitu, opštim uspehom iz srednje škole i uspehom na upisanom studijskom programu.
„Univerzitet u Beogradu podržava državnu maturu i želi da se založi da taj projekat započne kao što je predviđeno 2023/24, uz određene sugestije koje Univerzitet ima, a koje se prevashodno odnose na kvalifikacioni prijemni ispit, jer su mnogi fakulteti izrazili bojazan da bez tih specifičnosti ne bi mogli da dobiju adekvatne kandidate“, rekao je Ðokić nakon sednice.
On je naveo da je predlog Univerziteta da postoji prelazni period od tri do četiri godine, gde bi se paralelno odvijala državna matura i kvalifikacioni ispiti i da bi se onda ti rezultati poredili i na bazi analize utvrdilo koliko je sistem državne mature opravdan.
„Određeni specifični fakulteti, kao što su Fakultet sporta ili Bogoslovski, imaju određene potrebe da provere specifičnosti i sklonosti kandidata za studiranje na tim fakultetima i njima to treba omogućiti, a ovi drugi imaju mogućnost da kroz tih nekoliko godina provere koliki bi državna matura mogla da ima uticaj, jer se većina dekana izjasnila za to“, rekao je Ðokić.
On je dodao da se najveći broj fakulteta zalaže da prijemni ispit opstane kao jedan vid biranja, odnosno klasifikovanja kandidata za upis na fakultete.
„U prvom periodu predlog je da se i jedno i drugo paralelno odvijaju, kako bismo mogli da ustanovimo šta je bolje“, istakao je Ðokić.
Kako je poručio, BU je stava da nije moguće „preseći“ u jednom trenutku proces koji već postoji, već da je potrebno da postoji period u kome bi se to prilagodilo.
On kaže da se za to vreme mora sagledati više faktora, od kojih je rangiranje studenata koji dolaze iz zemalja u kojima nema državne mature.
„Državna matura je državni projekat, nije samo pitanje Beogradskog univerziteta i svi drugi Univerziteti bi trebali da pređu u taj sistem državne mature“, poručio je Ðokić.
Predsednik Veća grupacije medicinskih nauka Nebojša Lalić rekao je da je zajednički stav da je neophodno napraviti distinkciju između državne mature koja se podržava kao novi oblik sertifikacije, odnosno potvrde savladanog gradova na prethodnom stepenu obrazovanja, ali da je za kvalitetno studiranje na fakultetima neophodno da postoje elementi kvalifikacionog ispita, tj. ispitivanje onih znanja i veština koji će biti od značaja za studiranje na fakultetu.
Lalić kaže i da je pravo fakulteta da ukaže na to koji predmeti iz srednjeg obrazovanja bi bili od značaja za studiranje na tom fakultetu.
„Nismo protiv državne mature, već smo na neki način da se uredi ceo sistem. Mislimo da državna matura po svojoj strukturi ne može da zameni kvalifikacioni ispit na fakultetu“, rekao je Lalić novinarima nakon sednice Senata.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
