Kina proizvede dovoljno baiđua svake godine da napuni 4.000 olimpijskih bazena
U Škotskoj je rođen viski, u Rusiji votka, u Meksiku tekila, a u Srbiji šljivovica. Ali najtraženije piće na svetu je baiđu. Za sada samo u Kini. Zapadnjaci ga ne vole previše jer ima specifičan miris – arome variraju od mirisa pirinča do mirisa soja sosa.
Procenat alkohola je prilično visok – 40-60 odsto, pa ga zato zovu „belim đavolom“, a ispijanje tog pića je kao jahanje zmaja. Čak u oglasima za posao poslodavci navode da kandidati moraju da imaju visok stepen tolerantnosti na baiđu, jer je ovo piće ključno na poslovnim ručkovima i sastancima.
Baiđu se pije na poslovnim sastanicima i nikada se ne meša sa sokovima ili nekim drugim pićima. Proizvodi se od kukuruza i drugih žitarica i upakovan je u male staklene flaše. Cena flaše kvalitetnog baiđua je oko 45 dolara, a proces proizvodnje traje 10 meseci. Turisti često kupuju jeftiniju varijantu ovog pića na ulici po ceni od jednog dolara, a onda sutradan imaju užasan mamurluk.
Najpoznatiji po proizvodnji ove rakije je Moutai, mesto gde je Crvena armija 1935. godine posle Dugog marša prešla Crvenu reku. Kažu da je upravo tada baiđu probao legendarni Mao Cedung.
U ovom mestu se nalazi najveće fabrika ove rakije i u njoj je zaposleno 10.000 radnika. Godine 1977. fabriku je posetio i Josib Broz Tito i degustirao čuveni baiđu. Maotai je stekao popularnost širom Kine tek pošto je baiđu postalo omiljeno piće kineskih komunističkih vođa.
U krugu fabrike nalazi se muzej u kome je izložena posebna rakija koja je posvećena nekim zemljama učesnicama EXPO izložbe u Šangaju. Flaša rakije iz osamdesetih godina košta 120 evra, a u muzeju postoji i boca koja je najskuplji muzejski primerak – prodaje se po ceni od 20.000 evra.
Svi drugi, osim Kineza, ne vole ovu rakiju zato što u nekim posebnim vrstama ima puno čudnih travki, a nekada i životinja kao što su morski konjići, zmije i neke vrste reptila.
