BEOGRAD – Beogradska ministarska deklaracija u oblasti veštačke inteligencije zvanično je usvojena uz saglasnost 44 države članice Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i Evropske unije, a kako kaže ministarka za nauku i tehnološki razvoj Jelena Begović, veštačka inteligencija, kao moćna tehnologija, mora da se reguliše, kako bi mogla da se prati i da se ne zloupotrebljava.
„To jeste ideja i sa ovom deklaracijom. U deklaraciji insistiramo da moraju svi da se uključe, što veći broj zemalja, ne samo razvijene zemlje, kako bi seli i dogovorili se o osnovnim principima, kako da regulišemo da veštačka inteligencija bude u funkciji čoveka, da ne krši demokratske principe, da štiti pojedinca, da ne dođe do ugrožavanja ljudskih prava“, rekla je Begović za Tanjug.
Ona je ocenila da dogovor o veštačkoj inteligenciji treba da postoji na globalnom nivou.
„Ako je ta cela regulacija fragmentisana, jedna zemlja dozvoljava nešto, a druga zemlja ne dozvoljava, vi ćete imati problem, recimo da zadržite kompanije koje razvijaju i koje se bave veštačkom inteligencijom. Kompanija ide tamo gde može da ima veći prostor, veću slobodu kada razvija neku tehnologiju, i veći profit, što znači da opet možete povećati verovatnoću neke zloupotrebe. Tako da mislim da je potrebno uključivanje što većeg broja zemalja u ovakvu inicijativu, komunikacija sa UN, sa drugim organizacijama koje su već krenule tim koracima“, rekla je Begović.
Ukazala je da nisu sve zemlje na istom nivou razvoja – ekonomskog, industrijskog, tehnološkog.
„Ne smeju da se ostave neke zemlje i da se ne uključe. Treba pomoći svima da se uključe u ovu tehnološku revoluciju i tu je nauka jako dobar medij“, rekla je Begović.
Ocenila je da treba da se insistira na tome da je čovek u centru i da tehnologija treba da služi čoveku, a ne obrnuto.
„Imamo tu sreću da imamo i dalje dobro obrazovanje u STEM oblastima, inženjerstvu, matematici, informacionim tehnologijama, prirodnim naukama. I negde nam više od polovine studenata odabira to za svoju karijeru. Što znači da imamo skup talenata i mladih ljudi koji se mogu baviti i razvojem ove tehnologije“, rekla je Begović.
Navela je da će doći do velikih promena, kada je veštačka inteligencija u pitanju, i da za pet godina nećemo prepoznati ovu tehnologiju i njenu primenu.
„Mislim da će imati i ogroman uticaj na društvo, na razvoj društva, na tržište rada, na medicinu, na poljoprivredu, na naš svakodnevni život, i mora da se prati. Naučnici prirodno prepoznaju jedan deo primena, mislim da ovde moramo da i kao država malo ozbiljnije prepoznamo, jer će to imati i posledice, po državu, i po društvo, od ekonomije do nekih socioloških“, rekla je Begović.
Navela je da se usvaja nova strategija za veštačku inteligenciju.
„Moramo uložiti više u infrastrukturu, u formalno obrazovanje, ali i u neformalno obrazovanje. Ne možemo da čekamo da sada stasaju generacije koje su već školovane i koje su odrasle na ovim novim tehnologijama. Moramo da pružimo i neko neformalno obrazovanje ljudima, koji već imaju neke poslove, a možda će ih izgubiti, da mogu odmah da se prilagode, da mogu da pređu na nove poslove, da koriste ovu tehnologiju. Moramo da utičemo na to i da građani znaju šta je veštačka inteligencija, čemu koristi, a šta su i negativne potencijalne strane“, rekla je Begović.
Upitana za srpske naučnike koji u SAD rade na savremenim tehnologijama, rekla je da ih postoji dosta i da Srbija planira da organizuje okupljanje srpskih inovatora i naučnika u Severnoj Americi i da to uvede kao godišnju aktivnost.
„Imamo sjajne ljude. Ja sam bila nekoliko puta u prethodne dve godine u Americi. To su naučnici, inovatori, preduzetnici, osnivači kompanija koje vrede milijarde dolara i ljudi koji menjaju svet“, rekla Begović.
Na pitanje o učešću žena u nauci u Srbiji, Begović je rekla da su više od 50 odsto studenata žene i da više od 50 odsto doktora nauka čine žene.
„Mi smo zaista svetli primeri. Ljudi nisu svesni da su u mnogim razvijenim zemljama statistike jako loše što se tiče žena u nauci“, rekla je Begović.
Ukazala je na program Uneska za promociju žena u nauci, u okviru koga se svake godine u svakoj zemlji odaberu tri izuzetne mlade naučnice.
Begović je rekla da su ove godine izabrane tri naučnice, koje se bave kvantnom fizikom, antibiotskom rezistencijom i mikroelektronikom.
„To su fantastična istraživanja, fantastične žene, i ideja jeste da se one promovišu, da one budu uzori i da se mnogo više devojčica i devojaka odlučuje za te oblasti“, zaključila je Begović.
