SRBIJA – dr Jelena Begović direktorica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, gostujući na Euronews Srbija objasnila je kako je došlo do stvaranja laboratorije “Vatreno oko” u Srbiji.
– Laboratorija “Vatreno oko” nastala je kao na filmu. Stiglo je jedno pismo u moje ruke, da kineski institut za genomiku hoće da donira laboratoriju za testiranje velikog broja uzoraka. Ali ljudi ne znaju da je jedan od glavnih direktora u toj frmi ustvari potiče iz naše zemlje, dr Rade Drmanac. Jedan je od osnivača našeg Instituta, otišao u Ameriku, otvorio kompaniju, genijalan jedan naučnik, i njega su ustvari kupili 2012., i verovatno je tom putanjom nekako pismo i došlo do mene. Ja u tom momentu stvarno nikoga u Vladi ni ne znam, a piše u pismu da mora da se komunicira sa samim vrhom Vlade. I u roku od pet šest sati došla sam i do ministarstva zdravlja i do kabineta premijerke. I u roku od tri četiri sata odluka je doneta “ idemo u to”, a onda su me pitali “a gde ćemo”. Ja sam mislila – evo dajem pismo da vidite šta ćete sa njim. I u ponedeljak ujutro sam ja imala šlem na glavi i u Kliničkom centru smo krenuli to da gradimo. I to je izgrađeno za nekih petnaest, šesnaest dana, 800 kvadrata. To je stvarno bila nemoguća misija. I na kraju kada su Kinezi došli, kada su videli kvalitet kako je to urađeno, kako smo mi taj ceo sistem savladali, rekli su – pa vi ste bolji od nas, a, kaže, to nije niko.
– Genetičko inženjerstvo, bioinženjering, bioekonomija i veštačka inteligencija su neminovnost. Transfer tehnologije, gde vi iz laboratorije morate to što ste razvili da prebacite u proizvod, je već sada prisutno. Sve vodeće zemlje sveta su to prepoznale kao stub svog razvoja. Država Srbija je to prepoznala, istakla je Begović. – I naša država je to prepoznala otvaranjem Naučno tehnolopških centara i rada sa Institutima, to jeste promena i jesu novine u nauci, a u naučnoj zajednici kod nas postoji konsenzus da smo došli do momenta da krećemo napred. Država je biomedicinu i biotehnologiju prepoznala kao razvojni motor države i ekonomije.
– U Srbiji je, što se nauke tiče, situacija sada bolja. Nauka je prešla na novi način finansiranja, uvedena je kompetitivnost među istraživačima što je pozitivna stvar jer su se probudili vredni, ambiciozni i oni što imaju šta da kažu u nauci, i oni rade projekte. I svi ovi NTC koji su ujedno podrška nauci i nastali kao posledica nauke, menjaju percepciju među naučnicima o samom smislu, to jest, o svrsi nauke. Nastaju startap kompanije sa Instituta i sa Faklulteta, i to sve stvara dodatu vrednost za državu, a to je i motivacija istraživačima, naučnicima koji imaju taj preduzetnički duh da svoje ideje pretoče u prozvod, istakla je Begović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
