BEOGRAD – Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je povodom projekta „Jadar“ da je ideja da čuju sva različita mišljenja naučne zajednice i da su pozvani i oni naučnici koji imaju protivargumente u vezi sa potencijalnim iskopavanjem litijuma.
„Suočavamo se sa plimom dezinformacija i poluinformacija o projektu Jadar i ovoj temi danas svi sve znaju a u stvari najmanje čujemo stručnu javnost“, izjavila je ministarka.
Ona je precizirala da se kolege sa Rudarsko-geološkog fakulteta „suočavaju s jednom vrstom prezira, jer rade svoj posao, za koji su odgovorni i školovani“.“To su naše kolege i naši sugrađani i možda bi bilo razumljivo da mi prvi put sada u istoriji otvaramo jedan rudnik u Srbiji pa da postoji snažna zabrinutost, ali mi od 15. veka imamo rudnike u Srbiji“, rekla je ona u intervjuu za današnju Politiku.
Prema njenim rečima, građani bi trebalo da znaju da zahvaljujući i razvoju nauke i tehnologije rudnici od pre 70 ili 150 godina i danas nisu ista priča.
Istakla je da svaka industrija potencijalno nosi neku negativnu posledicu po okruženje, ali, kako je rekla, to nije razlog da odustanemo, nego da razgovaramo i da podižemo standarde kako bi ta industrija bila zelenija i imala što manji negativni otisak na životnu sredinu.
Govoreći o tome da li su naučnici u Srbiji spremni da iznesu svoje nezavisne stavove, rekla je da jesu.
„Da, apsolutno mogu da iznesu nezavisno mišljenje. Na sastanku sa predsednikom u Palati Srbija bilo je 33 direktora i dekana naših instituta i fakulteta koji su odabrani na osnovu ekspertiza koje imaju u svojim naučnoistraživačkim organizacijama“, rekla je ona.
Naglasila je da je osnovni princip nauke konstruktivno kritičko razmišljanje i da nam je sada baš ono potrebno.
Osvrćući se na mišljenja nekih stručnjaka da je rudarenje litijuma sve manje unosan posao i da bi trebalo odustati od toga, rekla je da, budući da je ona biolog, ne može da priča o tome koliko je ovaj posao unosan, ali da je činjenica da se decenijama rude koje sadrže litijum eksploatišu širom sveta, što, kako je navela, znači da postoji potražnja.
„S druge strane, privatne kompanije i dalje ulažu u ovakve rudnike, što znači da postoji profit i zarada za njih. Deo tog novca uvek ostaje državi u kojoj je rudnik otvoren. Trenutno u Evropskoj uniji postoji 12 projekata za otvaranje rudnika koji bi eksploatisali rudu sa litijumom, odnosno eksploatisali bi litijum od Finske, Nemačke, Španije, Portugalije, do Češke“, istakla je ministarka.
Kada je reč o tome da li bi otvaranje jednog takvog rudnika potpuno devastiralo jedan od najlepših delova Srbije, iznela je stav da je u ovom momentu neozbiljno i neodgovorno da to može da se kaže zato što ne raspolažemo svim podacima.
„Studija uticaja na životnu sredinu nije završena, znači ona je u nekoj radnoj verziji, tako da moramo da sačekamo podatke“, rekla je ona.
Navela je da bi trebalo imati na umu da litijum ima izuzetno široku primenu od mobilnog telefona, od koga se više ne odvajamo, do personalnih računara, koji su nam osnovno sredstvo za rad. On ima primenu u metalurgiji, u proizvodnji keramike ali i u medicini.
„Odlučili smo da smanjimo korišćenje i na kraju ukinemo korišćenje fosilnih goriva, koja jesu jedan ozbiljan izvor zagađenja, ali makar danas za električne automobile je potrebna litijum-jonska baterija ali se razmišlja i dalje i o budućim zelenim izvorima energije kao što je vodonik. Sada se litijum razmatra kao deo materijala koji je izuzetno efkasan u čuvanju te vrste energije“, rekla je Begović.
