BRISEL – Za nemačke vladajuće partije saradnja sa desničarskom partijom Alternativa za Nemačku (AfD) ne dolazi u obzir. Međutim, situacija je znatno drugačija širom Evrope.
AfD je u Nemačkoj na izborima u nedelju osvojio skoro 21 odsto glasova, čime su ostvarili istorijski uspeh i postali druga najjača partija u zemlji, odmah nakon koalicije CDU/CPU.
Iako je više od deset miliona Nemačca glasalo za tu desničarsku stranku, niko, barem hoš uvek, ne želi da sarađuje s njima.
Činjenica je da su desničarske stranke u porastu, posebno u Evropi.
U nastavku sledi spisak zemalja u kojima desnica ima značajniju podršku glasača i kako se razvijaju zemlje u kojima su one deo vlasti.
Finska i Švedska
Od 2023. godine desničarska populistička Finska partija (ranije se zvala Pravi Finci) je druga najveća stranka u toj zemlji, koja je koalicionu vladu formirala sa konzervativcima.
Ovu stranku u početku pratili su skandali. Jedan ministar je imao nacističke momente na pozornici, a poseban gnev ljudi izazvao je ministar finansija koji je u jednom od svojih govora ocrnio migrante.
Vremenom se situacija smirila, posebno nakon što je stigla pretnja iz Rusije, pa su se stranke složile oko ulaska te države u NATO.
Sa druge strane, u Švedskoj vlada konzervativne manjine izabrala je drugačiji put nakon izbora 2022. godine.
Nacionalističke švedske demokrate, kao druga najjača partija u zemlji, nisu deo vlade, ali zvanično imaju pravo glasa.
Zbog toga u državi poslednjih godina vlada stroga imigraciona politika.
Austrija i Italija
Na prošlogodišnjim izborima u Austriji, desničarski populistički FPO, koji neki smatraju ekstremnom desnicom, po prvi put su postali najjača stranka u zemlji.
Međutim, pošto su pregovori sa OVP propali zbog rasprave oko podele ministarstva, OVP će sada izgleda da formira vladu bez FPO.
Kada je u pitanju Italija, mnogi u evropi su pomalo „neprijateljski“ 2022. godine dočekali Đorđu Meloni, nakon što je njena profašistička partija Frateli d Italija pobedila na izborima.
Ali, ona je od početka pokazala da se jasno opredeljena ka EU i NATO. Pod njenim rukovodstvom, zakon o azilu je dodatno pooštren, međutim situacija oko procedura oko azila sa Albanijom dosad nije uspešno rešen.
Francuska
Na parlamentarnim izboprima prošle godine, levičarske stranke su u kratkom roku formirale savez kako bi sprečile pobedu krajnje desničarske partije Nacionalni savez na čelu sa Marin Le Pen.
Uspešno su istrajali u svojoj nameri. Iako je Nacionalni savez dobio najviše glasova kao pojedinačna stranka, molali su da priznaju poraz i prepuste vlast Levičarskoj alijansi.
Sadašnja vlada kojom rukovodi premijer Fransoa Bajru (73) pokušava da se izbori sa krizom u zemlji.
Vlada pokušava da probleme reši tako što delimično odgovara na zabrinutost i probleme koje potencira Nacionalni savez, čime polako i sami „klize“ udesno.
Mađarska
Mađarska, koju mnogi smatraju „problematičnim detetom EU“ se sve više udaljava od Brisela, posebno pod rukovodstvom premijera Viktora Orbana i stranke Fides.
Orban, koji je drugi put na vlasti od 2010. godine, otvoreno pokazuje svoje simpatije prema Rusiji.
U nekoliko navrata su u Mađarskoj pokušali da ga svrgnu s vlasti, ali bezuspešno.
Danska i Holandija
Nacionalna konzervativna desničarska Danska narodna partija izgubila je podršku naroda sa 21 na svega tri odsto u poslednjih deset godina.
Razlog za to je činjenica da je vlada, pod socijal-demokratskom premijerkom Mete Fredriksen uvela restriktivnu migracionu politiku.
Ona je na taj način potkopala desničarske stranke.
Međutim, to takođe znači da se čitav politički spektar pomerio udesno.
Najjača stranka u Holandiji je desničarska populistička Partija za slobodu, koja formira vladu sa još tri desničarske stranke.
Da bi koalicija bila moguća, lider stranke Gert Vilders (61), koji nije u vladi, ali ima veliki uticaj, morao je da odustane od najradikalnijih zahteva poput izlaska iz EU ili zabrane muslimanske svete knjige Kuran.
Zbog stroge politike u vezi migracija i klime, Holandija je često u sukobu sa briselom.
Zašto desnica u Evropi jača?
Sada i glavno pitanje – zašto desnica u Evropi poslednjih godina jača? Razlozi za uspeh desničarskih populističkih stranaka često imaju veze s krizama koje muče ljude, a na koje desničarski lideri često imaju jednostavne odgovore.
