BEOGRAD – Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je danas preporuke stanovništvu za postupanje u toku toplog vremena, napominjući da bi idealno bilo održavati sobnu temperaturu ispod 32 C tokom dana, odnosno ispod 24 C tokom noći.
“Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 65 godina, kao i za hronične bolesnike”, ističe se u preporukama. Iz “Batuta” savetuju da se noćni vazduh iskoristi za rashlađivanje doma, da se otvore prozori i podignu roletne tokom noći i ranog jutra. “Smanjite toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni. Okačite vlažne čaršave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko nemate klima uređaj. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata i prozore. Ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 C ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom”, dodaje se u preporukama.
Građanima se, takođe, savetuje da pređu u najhladniju prostoriju u stanu, pogotovo noću, a ako nemaju mogućnosti da rashlade svoj stan ili kuću, da dva-tri sata dnevno provedu u rashlađenom prostoru van kuće, na primer u klimatizovanim javnim zgradama. “Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova). Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku hladnijeg dela dana, rano ujutru ili kasno popodne”, preporučuje “Batut”. Kako se ističe, novorođenčad, odojčad i mala deca posebno su osetljiva na visoke temperature vazduha, pri čemu često ne ispoljavaju brzo znake i simptome kao odrasli, zbog čega roditelji treba da izbegavaju da bebe i decu izvode napolje za vreme toplotnog talasa, a ako ih izvode, da to čine samo u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
“Starije osobe se ne smeju izlagati sunčevom zračenju u najtoplijem delu dana, posebno ne stariji srčani bolesnici kao i oboleli od šećerne bolesti. Ukoliko starija osoba mora da izađe iz kuće, preporuka je da to uradi u ranim jutarnjim ili večernjim satima”, navodi se u preporukama. Telo treba rashlađivati i organizam hidrirati, a tuširati se treba mlakom vodom, nekoliko puta na dan. Treba nositi laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja, napolju nositi šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce, i koristiti pamučnu posteljinu. “Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol, smanjite unos kafe i bezalkoholnih pića sa puno šećera. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte tešku i visoko kaloričnu hranu”, preporučuje “Batut”.
Što se tiče bezbednosti u putničkim automobilima na visokim temperaturama, pre ulaska u vozilo koje je stajalo na suncu obavezno treba otvoriti prozore i vrata, uključujući i prtljažnik, nekoliko minuta radi provetravanja i rashlađivanja automobila. U toku vožnje po visokim temperaturama, i na dužim relacijama, potrebno je da se prave pauze na svaka dva sata po 15 minuta. “Provetravanje vozila, unos dovoljne količine tečnosti i lagano istezanje otkloniće prve znake umora koji se obično javljaju nakon drugog sata vožnje. Nikada decu, kao ni životinje, ne ostavljajte u parkiranom vozilu ako su spoljašnje temperature visoke. Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta brže nego odrasle osobe. U slučaju pregrejavanja kod dece, može doći do toplotnog udara koji može imati fatalne posledice”, upozorava “Batut”
Preporučuje se, takođe, redovno proveravanje stanja članova porodice, prijatelja i suseda koji žive sami, jer bi osobama koje su pod zdravstvenim rizikom (deca, trudnice i osobe starije od 65 godina) mogla bi da zatreba pomoć tokom vrelih dana. “Ako neko od njih uzima lekove, proverite sa njihovim lekarom da li ti lekovi utiču na termoregulaciju. Ako imate zdravstvenih problema lekove držite na temperaturi ispod 25 C ili u frižideru (pročitajte uputstvo o čuvanju dato uz lek). Zatražite medicinski savet ako patite od nekog hroničnog oboljenja ili istovremeno uzimate više različitih lekova”, ističe se u preporukama i dodaje: “Ako se vi ili neko drugi ne oseća dobro, potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju; što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu. Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.
Ako vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor. Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć.” Građani treba da se obrate lekaru ako osete neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. “Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće”, preporučuje “Batut”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
