Sigurno su vam poznate rečenice: “Voliš društvo, ali ti, takođe, treba vreme za sebe, kako bi napunio/la baterije.”; “Siguran si u sebe, ali ti je frka kada treba da govoriš pred većom grupom ljudi.” Da li ste se pronašli u njima? Nisu u pitanju nikakve proročke sposobnosti, već nešto što se u psihologiji naziva Barnumov efekat.
Barnumov efekat se odnosi na sklonost ljudi da se identifikuju sa nekim uopštenim tvrdnjama, da ih prepoznaju kao unikatne i specifične za njih, iako su te tvrdnje dovoljno opšte da se mogu primeniti na širok spektar ljudi.
Rečenice sa početka teksta možemo sresti u popularnom dnevnom horoskopu. U njima se navode tvrdnje koje uglavnom “pogode” šta će se desiti, stoga mi verujemo u ono što pročitamo tamo.
“„Znaš ko ste i čemu stremiš, pa se tako i ponašaj!“ Tvrdnja poput ove je sugestivna, te nas usmerava da obraćamo pažnju tokom dana baš na dokaze koji će potvrditi istinitost te tvrdnje ili na aspekte dana na koje možemo primeniti takve savete.
Horoskop je samo jedan primer situacije u kojoj smo izloženi Barnumovom efektu. Našu podložnost ovom efektu koriste i aplikacije kao što su Netflix, YouTube ili Spotify, koje nam nude personalizovanu listu serija, filmova ili pesama kreiranu isključivo za nas. Nakon što vidimo listu sadržaja ispod podnaslova Preporučeno za vas, veća je verovatnoća da ćemo se usmeriti baš na taj sadržaj (iako bismo kasnije naišli na iste te naslove).
Istorija Barnumovog efekta
Fenomen je dobio ime po Fineasu Tejlor Barnumu, koji je u 19. veku bio zabavljač i imao svoj cirkus. Verovao je da ljudi žude za zabavom i da su spremni da plate za svoje uzbuđenje. Svaki posetliac u cirkusu je mogao da pronađe ono što želi jer je Barnum u svojim nastupa često koristio tvrdnje koje su generalizovane i koje su uveravale publiku u to da on u potpunosti poznaje njihovu ličnost.
Barnumov efekat je među prvima istražio psiholog Bertram Forer, stoga se ovaj efekat naziva i Forerov efekat. Forer je ovaj fenomen dokazao kroz istraživanje u kojem je svojim studentima zadao test ličnosti, nakon kog je svaki od studenata dobio fidbek. Međutim, Forer je svakom od studenata, nezavisno od njihovih odgovora na tvrdnje vratio isti, uopšteni fidbek. Preko 80% studenata je ocenilo fidbek kao tačan, odnosno povratna informacija u kojoj je opisana njihova ličnost je od njih procenjena kao tačna. Forer je njima svima dao isečak iz horoskopa kao povratnu informaciju. Ovo orginalno istraživanje je prvi put sprovedeno 1948. godine, i od tada je ponovljeno više puta, uz veće ili manje modifikacije, i uvek su dobijani isti nalazi.
Zašto smo podložni Barnumovom efektu?
Činjenica da smo podložni ovom efektu je navela psihologe da se zapitaju zbog čega postoji ta zajednička karakteristika za sve ljude, da olako, nekritički, čak i sa izvesnim oduševljenjem prihvataju opšte tvrdnje koje važe za (skoro) sve ljude, kao da se odnose samo na njih. Prva stvar koja ide u prilog Barnumovom efektu jeste naša sklonost da u samopercepciji ne budemo skroz objekitvni, već se u izvesnoj meri opažamo kao da jesmo ono što bismo želeli da budemo. Opšta izjava koja ilustruje ovaj primer jeste: “Iskreni ste (osim kada…)“, u kojoj će se svaka osoba pronaći. Barnumov efekt će biti jači ako su tvrdnje pozitivne i primenljive na različite situacije i okolnosti. Na taj način gradimo sliku sebe kao osobe koja ima socijalno poželjne osobine. Takođe, ljudi su skloni da selektivno primaju i pamte informacije, kako bi očuvali određenu sliku o sebi. Npr. ako osobi koja o sebi ima mišljenje da je vrlo inteligentna i duhovita kažemo da je čudna, ona će tu informaciju verovatno interpretirati kao znak svoje posebnosti, a ne kao nešto što ima negativnu konotaciju. Takođe, mi smo u stalnoj potrazi sa smislom i u velikoj meri netolenrantni na neizvesnost, tako da često, kako bismo shvatili sebe, druge ljude i život uopšte, prihvatamo neproverene informacije koje nam “pomažu” da nešto razumemo.
Činjenica da određena tvrdnja nije napisana isključivo za nas ne čini je nužno neisinitom. Ipak, važno je da budemo svesni naše podložnosti Barnumovom efektu, kako bismo kritički postupali prema sadržajima kojima smo izloženi i ne uzimali ih zdravo za gotovo, već pažljivo procenili njihovu tačnost i relevantnost za nas same.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
