AGRAR – Najmlečnije je grlo među ovcama sa do dva litra dnevno mleka, otporna je i mali je potrošač, sa cenom jagnjeta od 150 EUR, a pri tome predstavlja autohtoni domaći životinjski genetski materijal, za koje država izdvaja solidne subvencije.
To je bardoka, bela metohijska ovca, koje u celoj centralnoj Srbiji i Vojvodini nema više od 200 grla. Više od polovine ove autohtone rase pramenke, 110 grla, pase na livadama ljiškog kraja, u Belanovici podno Rajca, a najveći odgajivač, koji je ovom vrstom ovčarstva počeo da se bavi pre šest godina, je Ljubomir Jovičić.
– Odlučio sam se za bardoku, jer je to dosta otporna ovca, daje dosta mleka, jagnjad su tražena, jedna je od najmesnijih rasa ovaca, koja ima veoma kvalitetno meso. U više navrata sam kupovao ovce iz Dimitrovgrada i uporedo radio na selekciji, ali je problem bio prilikom nabavke priplodnih ovnova. Pošto je te rase ovaca malo, pa dolazi i do ukrštanja u krvnom srodstvu, od Ministarstva poljoprivrede sam dobio odobrenje za nabavku priplodnih ovnova, pa sam iz Plavskih jezera iz Crne Gore kupio tri ovna – priča Jovičić, na čijoj farmi je trenutno 80 odraslih ovaca i pet ovnova, ali će stado izjagnjivanjem uskoro imati svih 120 jedinki.
Bardoka je na području Metohije praktično jedina zastupljena ovca, a gaji se i u jednom delu Crne Gore. Potpuno je bele boje i ime je dobila jer su joj glava i donji delovi nogu prekriveni dlakom. S jedne strane, odlikuje je slaba plodnost što znači da se od 100 ovaca dobije do 110 jagnjadi. Međutim, s druge strane, ona spada u najmlečniji soj pramenke, pa čak i u skromnim uslovima gajenja za šest meseci laktacije u proseku daje oko 100 litara mleka, a elitna grla daju i do dva litra mleka dnevno. Prinos vune kod ovaca je do dva, a kod ovnova do 2,5 kilograma.
– Prezadovoljan sam, najpre, subvencijama za ovaj posao, a drugo ova ovca je zahvalna za držanje, mali je potrošač i nema posebne zahteve u ishrani. Otporna je na kišu i loše vremenske uslove. U zimskom periodu u obrok dodajemo kukuruza, soje, suncokreta, zobi, ječma sve do aprila i maja, kada prestajemo jer tada lučimo jagnjad. Mušku jagnjad prodajemo na kilo za otkup, a žensku za priplod po ceni do 150 EUR sa papirima – navodi Jovčić.
S obzirom na malu zastupljenost i autohtonost, bardoka predstavlja soj koji je ušao u državni program očuvanja životinjskih genetičkih resursa u živom stanju. Zbog toga, za njen uzgoj Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje subvencije.
– Ekonomski benefit za proizvođače koji gaje ove ovce je da pored redovnih podsticaja od 7.000 dinara po grlu, dobijaju i subvenciju za očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja u iznosu od 4.500 dinara za sva grla starija od 12 meseci. Jagnjad i dviske se prodaju kao priplodni materijal, što znači po višim cenama. Pošto je po mlečnosti bardoka ispred svih naših sojeva pramenke, ona može biti interesantna i sa aspekta prerade mleka. Pored toga, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su spremni da u svakom momentu od držalaca otkupe celo stado i dodele ga nekom drugom u slučaju da više ne želi da gaji ovce – objašnjava Predrag Jokić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.
Kako bi se sprečio gubitak ove autohtone rase, državni program očuvanja i iskorišćavanja ugroženih animalnih genetičkih resursa obuhvata između ostalog i plansko razmnožavanje i formiranje banke podataka i banke gena.
