BEOGRAD – Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da su im preduzetnici na kraju februara dugovali oko 69 milijardi dinara. To je skoro 26 puta manje nego njihove veće kolege, pravna lica. Preduzeća su u zajmu od 1.788 milijardi dinara. Nije da malom biznisu ne treba finansijska podrška, već su bankarima rizični klijenti. Klasičan kredit još je nedostižniji mladim inovativnim poduhvatima, pa ih i ne dobijaju. Upućeni, međutim, upozoravaju da možda još nije vreme da se alternativnim izvorima otvore vrata srpskih startapa.
Biznis na početku poslovanja za sobom nema poslovnu istoriju. Još se ne zna hoće li uspeti na tržištu.
“Svaka banka na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika odlučuje da li će da odobri kredite. Preduzetnici su u suštini rizična grupa za banke zbog malog iznosa prihoda i male imovine” kaže Vladan Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. “Preduzetnici sa većim kapitalom imaju i bolji rejting kod banaka, pa im se mogu odobriti i veće pozajmice. Iznosi koje traže su od nekoliko stotina hiljada dinara do maksimalnih pet miliona dinara.”
Kada je reč o startapima, kako naš sagovornik kaže, bankari su još rigorozniji.
“Od 100 startapa, pet uspe u svom poslu, pa na osnovu takve statistike, banke ih ne finansiraju, jer bi ti krediti zbog visokog rizika morali da budu izuzetno skupi” objašnjava Vasić. “Posle dve godine, makar dva završna bilansa, preduzetnici mogu da zatraže pozajmicu i imaju šanse da je dobiju.”
Srpski startapi zato najpre mogu da računaju na sredstva iz državnih programa. Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative “Digitalna Srbija” upozorava da naši inovatori još nisu spremni za pritisak kapitala. Tržište kapitala je dobar saveznik, ali loš gospodar. Naši startapi možda još nisu spremni za taj pritisak. To vreme će doći, ali prerani jak pritisak kapitala može da se vrati kao bumerang – rekao je Bjelotomić.
Zaduženja idu gore-dole
Dok je tokom prethodnih godina zaduženje i stanovništva i pravnih lica isključivo raslo iz meseca u mesec, kod preduzetničkih pozajmica ta kriva nije išla samo uzlaznom putanjom. Za godinu dana zabeležen je porast od oko 10 odsto,najveći pik dugovanja bio je u novembru i decembru, dok je ovog januara i februara došlo do laganog pada. Tih u proseku oko pola milijarde duga gotovo je zanemarljivo.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
