Talas poskupljenja bankarskih usluga se nastavlja! Banke koje su propustile da koriguju cenovnike prošle godine, kada su kod većine skočile tarife i naknade, to su učinile sada.
Naknade za vođenje računa, održavanje kartice, provizije za podizanje novca sa bankomata, mobilno i elektronsko bankarstvo, čekovi kao i drugi paketi koje nude, ovog leta će u pojedinim finansijskim ustanovama otići naviše i više od 200 posto. Pojedine usluge biće 15 puta skuplje. Razlog je, kako kažu, ulaganje u modernizaciju i digitalizaciju.
Mnogi vlasnici računa u bankama počeli su da dobijaju obaveštenja o novim tarifnicima od 1. avgusta. Izdavanje serije čekova umesto 200, sada je 400 dinara, vođenje računa je skuplje za oko 80 odsto, hitno izdavanje platne kartice je bilo besplatno, a sada 400 dinara, dok je isporuka na kućnu adresu umesto 50 sada 800 dinara, što je poskupljenje preko 15 puta. Ako neko želi hitno izdavanje kartice za 48 sati, to će koštati umesto 500 – 700 dinara.
Ovo su ukratko stavke u takozvanom Predlogu izmene ugovora o pružanju platnih usluga. Uprkos konkurenciji od 22 banke na tržištu, ponuda je slična, a mesečno na razne nakadne prosečan korisnik računa, kartica i elektronskih transakcija, bankama ostavi najmanje 1.000 dinara. I to bez uračunatih kamata za kredite i dugove po karticama i dozvoljenom prekoračenju.
– Za sav novac koji im za razne takse ostavim na godišnjem nivou, od najmanje 100 evra, u praksi ne vidim koristi – požalila nam se Beograđanka Aleksandra D. – Jedva mogu da dođem do bankarskog službenika, upola ih je manje, a u ekspoziturama su velike gužve. Ni elektronsko bankarstvo nije više besplatno. Pošto nemam kredit, ne vidim motiv da platu primam preko banke, pa bi mi najviše odgovaralo da mi se zarada isplaćuje na ruke, umesto da finansiram banke.
Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, banke nemaju određeni period kada menjaju cenovnike, već to rade u skladu sa svojim procenama i troškovima.
– Kriza koja je pogodila čitav svet i udarila na sve segmente života, nije mogla da obiđe ni sektor bankarstva – kaže Vasić. – Poljuljani lanci snabdevanja u celom svetu uticali su i na cene hardvera i softvera, neophodne tehnološke opreme za razvoj savremenih bankarskih sistema. Iza svih servisa koji postoje za građane stoje velika ulaganja, pa je logično očekivati da će poskupeti i naknade u skladu s velikim troškovima. IT oprema je poskupela oko 30 odsto, a skočila je i cena rada ovih stručnjaka. NJihove plate su višestruko veće od recimo zaposlenih na šalteru. Oko IT stručnjaka grabe se sve industrije, a neophodni su i u bankarstvu.
Kako naš sagovornik kaže, najmanje 100 miliona evra je ulaganje banaka u visoke tehnologije. A već za tri godine zastarevaju i potrebna je nova.
PAPRENO ZA GREŠKU
Kada je pre pola godine počela naplata novih usluga u velikom broju banaka, u asortimanu se našla i svojevrsna kazna od 1.000 dinara za pogrešno popunjenu uplatnicu. Isto toliko košta i neosnovana žalba. Uz ove stavke, mnogi zaposleni za vođenje računa, uz par kartica mesečeno izdvajaju od 250 do 800 dinara. Plaćanje mobilnom aplikacijom je najamnje 15 dinara, a naplaćuje se i provera stanja na računu na bankomatima, uglavnom do 60 dinara.
VEĆA KAMATNA STOPA?
Posle drugog povećanja referentne kamatne stope, sredinom maja, ukupno sa jedan na dva odsto, očekuje se prelivanje i na cene dinarskih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom. Takvih je polovina. Procena je da će rata za pozajmicu od oko 300.000 dinara, na 48 meseci, biti skuplja do 140 dinara mesečno. Ako Evropska centralna banka nakon zasednja sredinom ovog meseca odluči da poveća kamatnu stopu, može da se očekuje i porast cene kredita u evrima, u kojima je većina stambenih kod nas. Rata za zajam od 30.000 evra na 15 godina bila bi veća za pet do sedam evra.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
