Bakterije su svuda, telo sadrži milijarde mikroorganizama, od kojih je većina deo mikrobioma creva. Mikrobiom je zajednica mikroorganizama koji žive u našim crevima i to je jedan dinamičan i složen sistem. Ovi mikrobi postoje zajedno sa patogenima – bakterijama koje mogu da nas razbole. Kod zdravih ljudi, korisni mikrobi u crevima obično su brojniji od patogenih.
Mikrobi iz creva su nama potrebni isto kao što smo i mi potrebni njima. Mi im dajemo hranu i mesto za život. Mikrobi creva vraćaju nam tako što vrše fermentaciju ili razbijanje vlakana koja bez njih ne možemo daa svarimo. Ovaj proces proizvodi vitamine, sprečava infekciju, smanjuje upalu i štiti sluznicu creva.
Raznovrsnost korisnih crevnih mikroba promoviše zdravlje i pomaže u prevenciji disbioze, neravnoteže povezane sa zdravstvenim stanjima uključujući prekomernu težinu, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, inflamatornu bolest creva i sindrom iritabilnog (nadraženog) creva.
Istraživanja pokazuju da crevne bakterije igraju ulogu u regulisanju krvnog pritiska. Neki korisni mikrobi, probiotici, mogu malo sniziti krvni pritisak. Mikrobi creva takođe pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi i upale, koji su oboje povezani s kardiovaskularnim oboljenjima.
Konzumiranje raznovrsne biljne hrane koja obezbeđuje vlakna, koja se takođe nazivaju fermentabilni ugljeni hidrati, najbolji je način da podržite mikrobiom creva. Istraživanja pokazuju da raznovrsna hrana biljnog porekla dovodi do raznovrsnijih bakterija u crevima. Ako dnevno unosite 2.000 kalorija, onda je potrebna količina vlakana 28-30 grama.
Određene vrste vlakana koje se nazivaju prebiotici posebno su korisne za crevne mikrobe. Možete ih pronaći u biljnoj hrani, a u prvom redu to su: bademi, kikiriki, orasi, artičoke, paradajz, banane, špargle, bobičasto voće, beli i crni luk, cikorija, mahunarke, ovas, ječam, soja i integralne žitarice. Prebiotici se, takođe, dodaju u fermentisane mlečne napitke – kefir i jogurt, a dostupni su i kao dijetetski suplementi.
Hrana bogata probioticima takođe je dobra za creva. Oni snabdevaju žive mikrobe (obično bakterije) koji imaju zdravstvene koristi – pod uslovom da ih imate dovoljno. Jogurt sa živim aktivnim kulturama je probiotička hrana. Probiotici su takođe dostupni kao dijetetski suplementi. Za najbolje rezultate redovno uzimajte adekvatne količine probiotičke hrane ili suplemenata.
Iako hrana najviše doprinosi sastavu i funkciji vašeg crevnog mikrobioma, određeni lekovi, posebno antibiotici, takođe igraju ulogu. Antibiotici deluju protivmikrobno, dakle uništavaju bakterije, bez obzira na to da li su patogene ili dobre. Preporuka je da u slučaju uzimanja antibiotika u svrhu terapije uzimate i probiotske suplemente kako biste nadoknadili one dobre bakterije koje antibiotici unište. Ali o tome svakako razgovarajte sa svojim lekarom prilikom određivanja terapije, piše nutricionista Jasna Vujičić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
