Parkinsonova bolest je progresivno degenerativno stanje, uopšteno okarakterizovano drhtanjem (tremorom), usporenošću pokreta (bradikinezijom), ukočenošću, te abnormalnostima držanja tela.
Novo istraživanje predstavljeno na godišnjem sastanku Američkog društva za farmakologiju i eksperimentalnu terapiju pokazalo potencijal primene genetski modifikovane bakterije kao delotvornog tretmana za Parkinsonovu bolest. Istraživači su stvorili bakteriju koja može sintetizovati lek u crevima pacijenta, a testovi na životinjama pokazali su da je sigurna i delotvorna.
Ideja o inženjeringu bakterija koje bi služile kao medicinski tretman nije nova. Godinama su naučnici eksperimentisali s načinima modifikovanja bakterija kako bi odgovarale našim potrebama, od projektovanja bakterija da pojedu višak amonijaka u ljudskom telu do pomaganja bakterijama u lovu na ćelije raka debelog creva.
Naravno, pre nego što je ovakva ideja spremna za kliničku upotrebu, potrebno je prevladati brojne prepreke. Jedna je stvar ponuditi pacijentu kontrolisane doze leka putem pilule, ali ograničavanje rasta živih mikroba dizajniranih da sintetizuju te iste terapijske molekule u ljudskom crevu je sasvim drugačiji izazov.
Novo istraživanje tima naučnika među kojima su istraživači Univerziteta u Džordžiji predstavilo je važan iskorak u izradi novog soja ljudskog probiotika E.coli Nissle 1917 koji je razvijen za kontinuiranu sintetizaciju leka za Parkinsonovu bolest poznatog kao L-DOPA.
L-DOPA je molekul koji deluje kao prekursor dopamina i već je decenijama zlatni standard za lečenje Parkinsonove bolesti. Lekari su otkrili da nakon otprilike pet godina lečenja L-DOPA pacijenti često razvijaju nuspojave poznate kao diskinezije. Smatra se da su te nuspojave povezane s nedostatkom kontinuiranog izvora leka u mozgu.
Kako bi se rešio ovaj problem, novo istraživanje je proučavalo mogu li bakterije koje proizvode L-DOPA u crevima da dovedu do dosledne isporuke leka u mozak. Pijuš Padhi, istraživač koji radi na projektu, rekao je da projektovane bakterije pojedu molekul zvani tirozin i ‘ispljunu’ L-DOPA.
“Nakon nekoliko iteracija i poboljšanja tehnologije isporuke lekova temeljene na crevnom mikrobiomu, razvili smo probiotičke bakterije zdrave za creva koje mogu da proizvedu stabilne nivoe L-DOPA na način koji se može visoko podesiti da isporuči dozu potrebnu za svakog pacijenta”, objasnio je Padhi.
Nekoliko studija na miševima pokazalo je da su projektovane bakterije rezultirale stabilnim, doslednim koncentracijama L-DOPA u krvi. Zatim su eksperimenti s životinjskim modelima Parkinsonove bolesti otkrili da je lečenje dovelo do poboljšanja motoričkih i kognitivnih funkcija, što ukazuje da su projektovane bakterije proizvodile terapeutski delotvorne količine leka.
Istraživači takođe tvrde da se nivoi L-DOPA koje proizvode bakterije mogu fino kontrolisati. To se može da se učini ograničavanjem dnevnih doza bakterija koje se konzumiraju u kapsulama ili moduliranjem potrošnje šećera zvanog Rhamnose. Ovaj redak šećer potreban je bakterijama za nastavak proizvodnje L-DOPA.
Anumanta Kantasami, još jedna istraživačica koja radi na projektu, rekla je da tim radi na prilagođavanju pristupa lečenju drugih bolesti koje zahtevaju stalne merene doze lekova. Sledeći korak je optimizacija projektovanih bakterija dok istraživanje na ljudima čeka.
“Trenutno istražujemo korišćenje ovog pristupa za pružanje tretmana za druga stanja kao što su Alchajmerova bolest i depresija i u procesu smo iniciranja odobrenja FDA za kliničko testiranje ove nove terapijske tehnologije crevnog mikrobioma.”, navodi Anumanta Kantasami.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
