Studija, koju su proveli istraživači sa Fakulteta Emory, ispitala je mozgove 50 žena koje su imale bar jednog unuka u dobi od 3 do 12 godina. Mozgovi žena skenirani su pomoću funkcionalne magnetske rezonance, koja ispituje aktivnost mozga.
Ženama su prikazane slike njihovih unuka, deteta, anonimnog deteta i anonimne odrasle osobe kako bi istraživači mogli da vide koja su područja mozga za to vreme stimulisana. Bake su takođe dobile upitnike kako bi se procenila njihovu povezanost s unucima.
“Ono što stvarno dolazi do izražaja je aktivacija u područjima mozga koja su povezana s emocionalnom empatijom. To sugeriše da su bake usmerene prema tome da osećaju ono što osećaju njihovi unuci kada komuniciraju s njima. Ako im se unuk smeši, osećaju detetovu radost. A ako njihov unuk plače, one osećaju detetovu bol”, rekao je Džejsm Riling, antropolog i glavni autor studije.
Istraživači su primetili da se kod baka, kada bi videle svoju odraslu decu, aktiviralo područje mozga koje ukazuje na kognitivnu empatiju.
Emocionalna empatija odnosi se na to da osećamo emocije drugih, dok se kod kognitivne empatije radi o tome da na kognitivnom nivou razumemo što neko drugi oseća i zašto.
“Mala deca su verovatno razvila osobine pomoću kojih mogu da manipulišu ne samo majčinim mozgom već i mozgom bake. Odraslo dete nema isti faktor ‘slatkoće’, pa možda neće izazvati isti emocionalni odgovor”, dodao je Riling.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
