Za Božić kažemo da je najradosniji hrišćanski praznik. U našoj banatskoj ravnici svaka nacionalna ili verska zajednica ima posebne običaje povodom tog praznika. Ipak jedno je svima zajedničko – svečano raspoloženje i topla porodična atmosfera koje su glavno obeležje Božića, ma koje konfesije hrišćani bili.
Rumuni u Banatu su pravoslavne veroispovesti, iako su prihvatili novi, Gregorijanski kalendar početkom prošlog stoleća, kao i Grci i Bugari koji su takođe pravoslavci. Zato Božić proslavljaju 25. decembra.
Praznik počinje već 24. decembra, na Badnji dan. U selu, rano ujutro domaćice pripremaju kolače i dočekuju gosta sa istoka, koji svojim prisustvom i oponašanjem koka simbolično donosi blagostanje u kuću. Prepodne se u kuću unose slama, kukuruz, pšenica, zatim orasi, jabuke i to se ostavlja ispod stola, gde treba da bude do drugog dana Božića, kada se žitarice daju životinjama, a orahe i voće pojedu ukućani.
Rumuni imaju i običaj korinđanja.
Tokom dana korinđaju deca, a kad padne mrak, odrasli se maskiraju i u obličju tri kralja, odnosno mudraca sa istoka koji su prateći zvezdu došli da daruju tek rođenog Hrista, obilaze domaćinstva. Badnje veče je centralni deo tog prazničnog dana kada se porodica okuplja oko bogate posne trpeze, potom deca kite jelku, a u ponoć odlazi se na Svetu liturgiju.
Na Božićno jutro glava porodice odlazi u crkvu, mladi čestitaju komšijama praznik odnoseći božićni kolač (koji je poput slavskog kolača). Za bogatom trpezom porodica se okuplja na ručku, kada su neizostavni supa, pečenje, kobasice i kolači i torta i druge đakonije. Taj dan se do kraja provodi u kući u krugu porodice.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
