Nemačka i Italija pridružile su se pozivu evropske automobilske industrije Evropskoj uniji da ublaži ciljeve za smanjenje emisije CO2 za automobile i preispita zabranu prodaje automobila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine.
Italijanski ministar industrije Adolfo Urso rekao je u sredu uoči sastanka ministara EU odgovornih za unutrašnje tržište i industriju da njegova zemlja, zajedno s Nemačkom, radi na podršci drugim zemljama u pozivanju na ublažavanje standarda emisije CO2 u automobilima.
Kako prenosi portal Euronews, tražiće i preispitivanje najave EU da će 2035. godine zabraniti prodaju automobila s benzinskim i dizelskim motorima.
Urso je ponovio nedavna upozorenja proizvođača automobila, predviđajući da će evropska automobilska industrija “kolabirati” i “desetine hiljada” radnih mesta biti otpušteno ako EU ne promeni kurs, prenosi Seebiz.
Ursova upozorenja dolaze tri meseca nakon što je italijanska premijerka Đorđa Meloni zabranu prodaje automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem nazvala “ideološkim ludilom”.
Pre nekoliko dana i Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) javno je pozvalo na odgodu primene strožih ograničenja emisija nakon objave podataka o padu prodaje električnih automobila.
Uticajna grupa sa sedištem u Briselu, koja uključuje BMW, Ford, Renault, Volkswagen i Volvo, upozorila je 19. avgusta da je broj registracija novih automobila u avgustu pao ispod 644.000, što je pad od više od 18 posto u poređenju s istim mesecom 2023. godine.
Najveći proporcionalni pad zabeležen je kod električnih automobila, čiji je tržišni udeo pao za gotovo trećinu s prošlogodišnjih 21 odsto.
“Nedostaju nam ključni uslovi za postizanje potrebnog zamaha u proizvodnji vozila s nultom emisijom: infrastruktura za punjenje, uključujući vodonik, konkurentno proizvodno okruženje, pristupačna zelena energija, kupovina i poreski podsticaji kao i sigurno snabdevanje sirovinama, vodonikom i baterije”, napisali su u ACEA-i.
Trenutno proizvođači automobila moraju da osiguraju da emisije svih automobila koje prodaju u određenoj godini ne prelaze prosečnih 115,1 grama po kilometru, a ta će se granica iduće godine pooštriti na 93,6 grama. Taj će broj biti sve teže ostvariti s padom prodaje električnih vozila s jedne strane i dominacijom većih SUV modela.
Suočena s pretnjom kazni od više milijardi evra iduće godine, ACEA je pozvala EU da sprovede “hitne mere pomoći”, ali prema Euronews-u, Evropska komisija smatra da je za situaciju barem delimično kriva sama industrija.
“Pred nama je još 15 meseci prodaje automobila i industrija ima vremena … da postigne svoje ciljeve”, rekao je glasnogovornik Evropske komisije novinarima u utorak. “Takođe je vredno zapamtiti da je cilj za 2025. dogovoren 2019. i … osmislili smo ove politike kako bismo industriji dali vremena za prilagođavanje”, dodao je.
Prema rečima državnog zvaničnika u Ministarstvu ekonomije Matevža Frangeža, Slovenija prati kretanja u evropskoj automobilskoj industriji. Uoči ministarskog zasedanja u Briselu istakao je kako treba nastojati ojačati položaj Slovenije u automobilskoj industriji, komunicirajući s različitim akterima.
Kako je rekao po dolasku na ministarski sastanak, evropska automobilska industrija će se susresti sa strukturnim problemima zbog dolaska novih tehnologija i nove konkurencije.
“Pratimo situaciju kako na makronivou, odnosno na nivou naših ključnih tržišta, tako i na mikronivou, odnosno na nivou ključnih kupaca slovenske automobilske industrije”, rekao je.
Pojasnio je da je država već podržala dve strateške inicijative usmerene na prelazak na električnu mobilnost. Prva je misija GREMO (GREen MObility) koju je uspostavila slovenska automobilska industrija kao obvezu zelene i digitalne transformacije do 2030. godine.
Drugi je u julu potpisana strateška namera s grupom Renault o proizvodnji nove generacije električnog twinga u novomeškom Revozu. Time, prema rečima državnog zvaničnika, Slovenija želi da svoju poziciju proizvođača automobila unapredi u poziciju proizvođača električnih vozila.
“Naravno da se treba zapitati kako ćemo podržati industrije koje će zbog toga biti suočene s padom narudžbina. Vidimo da se u prerađivačkoj industriji nastavlja trend iz 2023. godine, odnosno značajan pad narudžbina”, naglasio je.
