Kada je zima atipična poput ove, može da dođe do rane vegetacije, a to nije dobro za voćke, jer njima odgovara zima samo kada ima pola metra snega i kada su temperature bliske nuli nekoliko meseci, upozorio je tokom gostovanja na RTS profesor sa odseka za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Milovan Veličković.
On je podsetio da voćke imaju svoj biološki sat po kojem se tačno po određenom redu odvijaju određene fenofaze.
– Kada su zime atipične poput ove, može doći do toga, mada nemamo informacije sa terena. Ako značajno otopli, možemo očekivati i loše posledice niskih zimskih temperatura. Nije dobro da se pupoljci aktiviraju zimi, dobra zima je samo kada ima pola metra snega i temperature bliske nuli nekoliko meseci, to važi za kontinentalne voćke – rekao je Veličković za RTS.
On je istakao da postoje mere koje mogu da se sprovedu kako ne bi došlo do izmrzavanja – poput zadimljavanja i uvođenja antifrost sistema, ali da je prvu meru teško primeniti kod zasada od nekoliko desetina hektara, dok se druga primenjuje kod visokoprofitabilnih sastava.
Voćke koje najčešće stradaju od niskih temperatra i prolećnih mrazeva su breskva i kajsija.
– Prema dugogodišnjem iskustvu proizvođača, dešava se da one prve krenu sa vegetacijom, najčešće stradaju od niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva. Ali ako vegetacija krajem februara uzme maha, krene izmrzavanje. Prema informacijama sa terena, zasad su posledice minimalne – rekao je Veličković.
Na pitanje hoćemo li zbog klimatskih promena na ovim podnebljima moći da gajimo i kivi, odgovorio je da mi možda to nećemo dočekati, ali da je vrlo moguće da će i on ovde rasti u budućnosti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
