Model koji je ostavio dubok trag u Evropi, pa i kod nas, lansiran je pre četvrt veka.
Opel je 1991. predstavio Astru F kao naslednika veoma popularnog modela Kadett i tako označio početak novog poglavlja u priči o uspehu u klasi kompaktnih automobila.
Astra F je postala apsolutni bestseler i najprodavaniji Opel model svih vremena. Njegov naslednik je predstavljen 1998. godine sa svim preduslovima da nastavi uspeh prethodnika.
Astru G obeležile su brojne inovacije: bio je to prvi Opel sa potpuno pocinkovanom karoserijom. Pored H7 farova koji su davali 30 odsto više svetla, aktivnu bezbednost u vožnji obezbedila je novorazvijena DSA (Dinamic Safeti Action) mehanička osnova.
Osim toga, kupcima je bio dostupan izuzetno raznolik asortiman karoserija. Astra G je takođe dokazala svoj potencijal kao automobil vrhunskih performansi u narednim godinama kao moćna Astra OPC i Astra V8 Coupe, koje su se takmičile u nemačkom šampionatu turing automobila i na 24 sata Nirburgringa.
S obzirom na velika očekivanja koja je Astra G morala da ispuni krajem 1990-ih, nije iznenađujuće da je razvojni put ovog automobila bio revolucionaran.
Opel je po svaku cenu morao da ponovi uspeh svog prethodnika. Zbog toga je razvojni tim odlučio da tokom planiranja druge generacije Astre inspiraciju potraži na sasvim drugom mestu.
Zanimljivo je da je od velike pomoći dizajnerima bio film “Park iz doba jure”, koji je u to vreme bio neverovatno uspešan u bioskopima širom sveta.
Astra G nije imala mnogo veze sa samim dinosaurima – međutim, razvojni tim je koristio program za projektovanje uz pomoć kompjutera pod nazivom ALIAS, koji je prvobitno bio namenjen za kreiranje kompjuterski animiranih filmova kao što je pomenuti holivudski blokbaster.
Dizajneri su koristili ovaj inovativni softver da kreirali novi model u virtuelnom, trodimenzionalnom računarskom svetu.
U proleće 1998. godine, Astra G je predstavljena kao hečbek sa 3 i 5 vrata, i kao karavan, pri čemu su sve verzije imale dizajn nalik kupeu.
Limuzina sa 4 vrata, kupe, komercijalno vozilo Astravan i kabriolet ubrzo su usledili kao predstavnici svih glavnih stilova karoserije.
Potpuno nova, druga generacija Astre zablistala je dizajnom koji je uključivao tada karakterističnu trapezoidnu rešetku hladnjaka, dinamičan klinasti prednji deo sa veoma zakošenim vetrobranom napred i produženom linijom krova, kao i visoku središnju liniju karoserije.
To se takođe odrazilo i na najbolji koeficijent aerodinamičkog otpora u klasi od 0,29.
Udobnost i bezbednost bili su u prvom planu tokom razvoja, a Astra G odlikovala se gotovo udvostručenom torzijskom i krutošću na savijanje, zahvaljujući upotrebi čelika visoke čvrstoće.
Zahvaljujući kombinaciji pomenutih inovacija sa pametnom primenom lake konstrukcije i snažnih, efikasnih motora, ova vozila su garantovala užitak u vožnji.
Nova DSA mehanička osnova odigrala je značajnu ulogu u voznim karakteristikama automobila. Takođe je obezbedila maksimalnu stabilnost u kritičnim situacijama vožnje, kao što je kočenje na različitim putnim podlogama.
Opelova DSA mehanika je takođe kombinovala udobnost sa okretnim i sigurnim upravljanjem vozilom – čak i pod punim opterećenjem.
Uvođenje kontrole stabilnosti (ESP) 1999. dodatno je povećalo bezbednost. Astra G je takođe standardno imala patentirani sistem otpuštanja pedala, koji štiti vozača od ozbiljnih povreda stopala ili nogu u slučaju sudara.
Astra je još 1998. godine postavila standarde u svom segmentu vozila u pogledu prostranosti kabine. Međuosovinsko rastojanje, deset centimetara duže od prethodnika, zaslužno je za prostranu unutrašnjost, posebno kada je u pitanju prostor za glavu i kolena putnika pozadi.
Zapremina prtljažnika hečbek verzije povećana je na 370 litara, dok bi Astra karavan mogla da se pohvali sa čak 1.500 litara sa oborenim sedištima.
Istovremeno, Astra G je napravila “kvantni skok u kvalitetu”, u odnosu na prethodnika, što je potvrdio i Frankfurter Rundschau.
Glavni doprinos poboljšanju kvaliteta dali su visokokvalitetni materijali u unutrašnjosti sa niskim nivoom buke i vibracija.
Takođe, nova i po prvi put potpuno pocinkovana karoserija povećala je dugoročnu vrednost vozila i ostavila utisak vrhunskog kvaliteta kod kupaca.
Astra je postala i sportski “igrač”. U isto vreme kada je predstavljena Astra G, osnovan je Opel Performance Center (OPC), pod vođstvom Folkera Strajčeka.
Prvi model koji je ponudio sportske performanse bila je Astra OPC iz 1998. godine sa motorom od 118 kW/160 KS.
Četiri godine kasnije, razvojni tim je predstavio dodatno rafiniranu Astru OPC koja je mogla da dostigne brzine do 240 km/h. Poboljšani model je krio ispod haube 147 kW/192 KS i bio je dostupan u verziji sa 3 vrata i kao karavan.
Ali ni to nije bio kraj: 2000. godine Opel je prvi put učestvovao u nemačkom šampionatu turing automobila sa specijalno razvijenim visokotehnološkim trkačkim automobilom Astra V8 Coupe i odmah zauzeo drugo mesto.
Usledilo je još takmičenja, poput legendarne 24-časovne trke na Nirburgringu.
Opel je 2001. godine na Salonu automobila u Ženevi predstavio koncept sportskog automobila Astra OPC X-treme snage 326 kW/444 KS, koji je obećavao vrhunsko ubrzanje od nule do 100 km/h za 3,9 sekundi, uz mogućnost vožnje po javnim putevima.
Astra G je jedan od Opelovih modela koji je ostavio dubok trag u Evropi, ali i kod nas. Naime, godinama nakon dolaska modela H, Astra G se prodavala u Srbiji (ali i nekim drugim tržištima) kao model Classic, čime je ovaj automobil uporno odbijao da “umre”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
