Tamjan je jedan od najstarijih poznatih mirisa, njime se trgovalo još pre 5000 godina na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi, gde je bio vrednovan poput zlata. On je aromatična smola koja se dobija od drveća iz roda Boswellia, od vrsta Boswellia sacra, Boswellia thurifera, Boswellia frereana.
Postoji pet glavnih vrsta Bosvelije koje proizvode pravi tamjan. Smola iz svake od pet vrsta posebno se kategoriše u zavisnosti od vremena berbe. Smola se ručno sortira po kvalitetu. Kako ga nije moguće kultivisati i uzgajati jer raste samo na svom staništu, tamjan je i danas vrlo cenjen.
Ova mirisna smola pored religijskih ima mnogo raznovrsniju primenu – koristi se u proizvodnji parfema, u aromaterapiji, kozmetici, tradicionalnoj medicini.
Najpoznatija nam je primena u religijske svrhe odnosno kađenje prostora gde se razvija izuzetno specifično jak i prijatan miris. Nađen je u grobnici kralja Tutankamona, a pominje se i u priči rođenja Hristovog, kao poklon jednog od mudraca koji su došli da vide novorođenog spasitelja. Zbog njegove retkosti i prijatnog mirisa često mu se pridaju životvorna svojstva, a njegovo žrtveno paljenje predstavlja posebnu počast onome kome se prinosi. U hrišćanstvu se u obredne svrhe upotrebljava od IV veka. Praksa kađenja prodrla je u život hrišćanske crkve najpre na Istoku i to u počast caru, a kasnije i u liturgiju. Na zapadu se kađenje tamjanom u liturgiji uvodi tek u VII veku.
Univerzalni eliksir mladosti
Poznato je da eterično ulje tamjana ima izuzetno regenerativno dejstvo, naročito kada je u pitanju nega lica. Ono prosto pegla bore i smanjuje ih, regeneriše kožu i čini je podmlađenom. Upravo zbog toga je tamjan cenjen u kozmetici, ima tkz. prirodni lifting efekat pri čemu zateže kožu lica i deluje blagotvorno na njega. Jedna od tajni lepote egipatske kraljice Kleopatre bilo je i ulje tamjana zahvaljujući kojem je njeno lice odavalo utisak večite mladosti i besmrtnosti.
Tamjan kao lek
U ajurvedskoj medicini, indijski tamjan koristi se već hiljadama godina za lečenje artritisa, zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnog sistema i zaštitu od patogenih mikroorganizma, dok se u kineskoj tradicionalnoj medicini koristio kao lek koji poboljšava cirkulaciju i smanjuje bol kod lepre, gonoreje i pacijenata koji boluju od raka. U našoj narodnoj medicini tamjan su uglavnom žvakali kako bi održali zdravlje usne duplje. Tamjan se stavljao na zub koji boli, a ponajviše je korišćen za rastvaranje kamena u bubregu.
Na Zapadu, tamjan je najviše poznat po svojim antiupalnim svojstvima. Bosvelijske kiseline su najvažniji sastojak tamjana i imaju snažno antiupalno dejstvo i efektno ublažavaju bol uzrokovan artritisom, a ne uzrokuju nuspojave.
Osim toga, tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz vene i arterije oštećene upalom, što dodatno pomaže zglobovima ugroženim artritisom. Njegovo moćno antiupalno delovanje pomaže i kod Hronove bolesti i cisti.
Potvrđeno je da ekstrakt tamjana, tamjanov acetat, smanjuje neurološka oštećenja, olakšava depresiju i napetost, sprečava bolesti krvnih sudova i smanjuje nivo lošeg holesterola.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.