Herojska priča o solidarnosti, kulturi i očuvanju identiteta: U ekskluzivnom intervjuu, Gujon otkriva na šta je najviše ponosan u dosadašnjem radu, ali i kako porodično proslavlja najveće hrišćanske praznike
Arno Gujon, humanitarac, pisac i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije, primer je posvećenosti i ljubavi prema narodu Srbije. Rođeni Francuz, Gujon je svoju misiju započeo 2005. godine, kada je sa bratom Bertanom dovezao prvi kombi humanitarne pomoći za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Tokom dve decenije nesebičnog rada, osnovao je organizaciju „Solidarnost za Kosovo“, koja je postala jedna od najprepoznatljivijih humanitarnih organizacija na Balkanu, pomogavši hiljadama ljudi u južnoj srpskoj pokrajini.
Od novembra 2020. godine do maja 2024. obavljao je funkciju v. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, nakon čega je imenovan za direktora novoosnovane Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju. Njegov rad na očuvanju srpske baštine i promovisanju Srbije u međunarodnim okvirima predstavlja inspiraciju i dokaz da se humanitarni rad i kulturna diplomatija mogu uspešno spojiti.
U ekskluzivnom intervjuu za naš portal, Gujon otkriva na šta je najviše ponosan u dosadašnjem radu, ali i kako porodično proslavlja najveće hrišćanske praznike.
Šta vas je motivisalo da, kao mladi Francuz, osnujete humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo“ i posvetite se pomaganju Srbima na Kosovu i Metohiji?
Moji roditelji i deda su mi oduvek pričali da su Srbi i Francuzi prijateljski narod i da smo istorijski veoma povezani. Srbe su često upoređivali sa Galima. Želeo sam da upoznam taj neukrotiv narod, čiji se duh ne može slomiti.
Prelomni trenutak se desio kada sam pogledao izložbu fotografija mog prijatelja u Parizu. Amaterske slike su nastale odmah nakon pogroma na Kosovu i Metohiji. Izložba je bila veoma potresna. Video sam slike kuća i crkava u plamenu i osećao sam se užasno, bolelo me je kao da je neko zapalio crkvu u mom selu.
Nikada neću zaboraviti prizore te dece na fotografijama, u njihovim očima su se mogli prepoznati strah i nemoć. Znao sam da nešto moram da uradim i da pomognem tim ljudima. Imao sam 19 godina i zajedno sa bratom osnovao sam humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo“.
Počeo sam sa prijateljima i porodicom da prikupljam pomoć u vidu školskog pribora, igračaka za decu. Prodavali smo kolače, išli od vrata do vrata i pričali Francuzima o Srbima na Kosovu. Do kraja godine smo uspeli da prikupimo dovoljno pomoći da iznajmimo jedan mali kombi i krenuli smo na put Kosova i Metohije. Kad smo stigli, ljudi su nas gledali u neverici.
Bilo im je neverovatno to što su četvorica mladića prešla toliko kilometara do njihovih zabačenih sela kako bi im doneli pomoć i rekli da nisu sami u toj borbi. Od tada je prošlo 20 godina i naša mala studentska organizacija „Solidarnost za Kosovo“ postala je jedna od najvećih na Balkanu. Danas imamo 12.000 donatora koji nam pomažu u prikupljanju pomoći, koju šaljemo u konvojima na KiM. Za ovih 20 godina postojanja poslali smo ukupno 55 konvoja humanitarne pomoći.
Možete li podeliti najizazovniji trenutak iz vašeg humanitarnog rada na Kosovu i Metohiji i kako vas je to oblikovalo kao čoveka?
Prilikom moje prve posete KiM, poklonio sam lutku jednoj desetogodišnjoj devojčici, i njeno lice se tada pretvorilo u širok osmeh. Pošto tada nisam znao srpski, prevodilac Dragan joj je preveo moje pitanje da li joj se sviđa lutka i da li voli da se igra sa lutkom. Ona je odgovorila da ne zna. Devojčice u tim godinama obično znaju da li vole da se igraju sa lutkom ili ne. Prevodilac mi je preveo njene reči – da nikada nije imala lutku do sada. Grlo mi se steglo. Tada sam shvatio koliko teško žive deca na KiM i koliko im naša pomoć znači. Znao sam da moramo da nastavimo da pomažemo.
Vaša knjiga „Svi moji putevi vode u Srbiju“ opisuje vaš put ka Srbiji. Šta biste izdvojili kao ključnu poruku te knjige, posebno za mlade?
Svet se ne gradi samo odozgo, nego i odozdo, iz osnova, tako da svako može ukoliko to želi da postane neko ko izgrađuje taj svet. Počevši ni iz čega, „Solidarnost za Kosovo“ je strpljivo tkala svoje platno da bi na kraju postala krupna organizacija koja organizuje najambicioznije misije. Bez ideologije, politike i krupnih reči, ona pruža pomoć nepoznatim ljudima u nevolji i skromno doprinosi da svet bude malo bolji. Nešto uverenja, volje i upornosti katkad su dovoljni da pokrenu stvari.
U januaru se održava tradicionalni Svetosavski bal u Beču. Koliko je on važan za Srbiju?
Svetosavski bal je prilika da se Srbija predstavi stranoj javnosti kroz bogatu kulturnu baštinu, umetnost i tradiciju. Zato smo odlučili da ove godine budemo pokrovitelji bala, jer sa kapacitetom od 2.500 učesnika i bogatim programom, on predstavlja vrhunski kulturni događaj koji privlači ne samo Srbe, već i međunarodnu publiku, pružajući priliku za kulturnu razmenu i uspostavljanje značajnih kontakata. Na prošlogodišnjem balu koji smo podržali, bio je prisutan austrijski kancelar, što govori o značaju ovog događaja za tamošnju austrijsku javnost. Svetosavski bal je pravi ambasador srpske kulture i tradicije na evropskoj sceni, i igra važnu ulogu u jačanju kulturne diplomatije Srbije.
Nedavno ste bili u Danskoj na prezentovanju digitalne verzije Miroslavljevog jevanđelja. U čemu se sve ogleda značaj digitalizacije ovog svojevrsnog spomenika?
Krajem novembra smo predstavili digitalnu verziju Miroslavljevog jevanđelja u Kopenhagenu, u Kraljevskoj biblioteci „Blek dajmond“. Ovaj rukopis koji datira iz 12. veka predstavlja duhovnu i kulturnu relikviju značajnu za srpski narod. Izdvaja se i kao primer uspešnog očuvanja kroz viševekovni period srpske istorije, prožet brojnim izazovima. Preživelo je i burne periode dinastičkih svrgavanja i oba svetska rata. Tokom Prvog svetskog rata, pratio je srpski stradalni narod i njegovu vojsku kroz golgotu albanskih planina i ostao utkan u samo tkivo i duh srpskog naroda. Miroslavljevo jevanđelje je jedan od najlepših rukopisa na ćirilićnom pismu i naš dokaz da možemo da pokažemo da pismenost kod Srba traje duže od osam vekova. Kraljevina Danska slovi za zemlju koja je lider u domenu digitalizacije na svetskom nivou i pridaje posebnu pažnju digitalizaciji svoje kulturne baštine, za šta je nadležna Danska kraljevska biblioteka. Upravo iz tog razloga, zadovoljstvo nam je što smo imali priliku da proces digitalizacije predstavimo u toj biblioteci pred danskom javnošću i predstavnicima 25 zemalja, među kojima je bilo 10 ambasadora.
O KULTURNOJ DIPLOMATIJI I ISTORIJSKOM NARATIVU
Pre 20 godina, Unesko je manastir Visoke Dečane i druge manastire koji se nalaze na teritoriji KiM upisao na listu svetske baštine. Unesko je tako pokazao kolika je važnost svih tih svetinja i koliko su one osetljive. Može li se sačuvati srpska baština na teritoriji KiM, s obzirom na to koliko se Albanci trude da je izbrišu?
Srpska kulturna baština na KiM je izuzetno vredna, ne samo za Srbiju već i za celo čovečanstvo. Međutim, ona je sada u opasnosti i zato je moramo čuvati i s tim upoznati svetsku javnost. Izložba o ugroženim spomenicima na Kosovu i Metohiji, koja je nedavno bila postavljena u zgradi Uneska zahvaljujući Ministarstvu kulture Republike Srbije, a sada je preseljena u Kulturni centar u Parizu, pomerila je granice o informisanosti svetske javnosti o vrednosti ugrožene srpske kulturne baštine na KiM. Izložba nije predstavljala samo kulturni događaj, već i snažan apel za zajedničku odgovornost u zaštiti nasleđa od neprocenjive vrednosti. ManastirI Visoki Dečani, Gračanica i Pećka patrijaršija, kao i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, nalaze se na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine, a za njih se sada čulo na međunarodnom nivou.
O(P)STANAK SRBA NA KOSOVU
Svedoci smo sve intenzivnijih provokacija premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija prema srpskom narodu na Kosmetu. Koji su najhitniji koraci koje bi međunarodna zajednica trebalo da preduzme da bi zaustavila Kurtijevu politiku pritisaka i nasilja prema Srbima?
Ono što je u ovom trenutku najbitnije jeste ishod istrage o sabotaži na kanalu Ibar – Lepenac za koju je Kurti optužio Srbe i politički Beograd. Trenutno je upitno da li se ta istraga uopšte i sprovodi i na koji način, te bi od velikog značaja bilo izjašnjavanje međunarodne zajednice po tom pitanju. Iako je svima jasno da je reč o lažnim optužbama, nedovoljno jaka reakcija međunarodne zajednice po ovom pitanju mogla bi imati ozbiljne posledice.
Naime, cilj Kurtija je da kroz ovaj događaj kreira opravdanje u javnosti za sprovođenje svog plana da poveća prisustvo svojih ilegalnih bezbednosnih snaga na severu Kosmeta, a da Srpskoj listi zabrani učešće na izborima, o čemu je govorio i predsednik Vučić. Zbog toga su od izuzetnog značaja poseta predsednika Vučića Briselu i njegovi diplomatski napori da ljudima u Evropi i svetu ukaže na dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini.
Vođeni istim ciljem, Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju trudi se da širi istinu o teškoj sudbini srpskog naroda na Kosmetu i reaguje na slučajeve širenja propagande na štetu naše zemlje u pojedinim svetskim medijima. Podsetiću vas da su nakon događaja na mostu Ibar – Lepenac brojni mediji u zemljama političkog Zapada, gotovo istovremeno prenosili lažne optužbe Prištine o umešanosti Beograda u ovaj događaj.
Naša kancelarija je odmah tim medijima uputila saopštenja na engleskom, francuskom, italijanskom i drugim jezicima, i potrudila se da do svetske javnosti dođu reakcija i demanti predsednika Vučića. Verujem da snažnom borbom za naš interes možemo uticati i na međunarodnu zajednicu da donese konkretnije mere u cilju sprečavanja ekstremnih i nasilnih poteza Kurtijevog režima.
Dobar deo srpske opozicije ćuti na teror koji Srbi na Kosovu preživljavaju. Takođe, vrlo često optužuju predsednika Srbije da je on odgovoran za stanje našeg naroda u južnoj srpskoj pokrajni. Kako gledate na to?
Ćutanje dela opozicije ne čudi, jer zaštita Srba na KiM nije uopšte deo njihovog političkog programa. Primetna je sinhronizacija pokušaja destabilizacije naše zemlje, političkim lešinarenjem i iskorišćavanjem tragedije u Novom Sadu za proteste i blokade, sa najnovijim pokušajem optužbi Prištine, državnog rukovodstva Srbije u umešanost sabotaže na kanalu Ibar – Lepenac, kojom je direktno ugroženo snabdevanje vodom srpskog stanovništva. Predsednik Vučić i Vlada Srbije pokazuju da su im interes naroda i zaštita Srba u južnoj srpskoj pokrajini na prvom mestu, zbog čega građani Srbije poverenje u takvu politiku kontinuirano pokazuju na izborima.
Svojevremeno ste izjavili da su najgore lažne vesti o Srbiji prenošene tokom devedesetih godina. Kako planirate da danas utičete na promenu lažnog narativa o Srbiji u međunarodnim medijima?
Protiv laži se jedino možemo boriti istinom. Kancelarija za javnu i kulturnu diplomaiju već uveliko reaguje na sve neistine koje su plasirane u inostranim medijima na temu Srbije. Imamo timove na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku koji sve prate i reaguju. Pre nekoliko nedelja sam gostovao na veoma popularnom francuskom radiju Sud kod poznatog voditelja Andrea Berkofa i govorio o Srbiji i položaju Srba na KiM.
Korak ka jačanju međunarodne vidljivosti naših aktivnosti je i nedavno potpisivanje ugovora o saradnji sa italijanskom medijskom agencijom Italpres. Ova saradnja omogućila nam je plasiranje tekstova i vesti u svim stranim zemljama u kojima ova renoimirana agencija postoji, čime ćemo značajno proširiti domet naše komunikacije. Nakon Festivala srpskog filma u Vašingtonu, Italpres je preneo naše saopštenje i imali smo više od 70 objava na stranim sajtovima. Uz podršku naše kancelarije, u Srbiji je boravila ekipa ruske televizije koja je snimila dve epizode „Život naših ljudi“, koje će biti emitovane na Prvom kanalu ruske državne televizije.
Koliko su strane medijske kuće otvorene za demantije i objavljivanje odgovora iz Srbije? Postoji li rizik da se inicijativa odbaci kao propagandna?
Strane medijske kuće generalno imaju različitu politiku u vezi s objavljivanjem demantija i odgovora, u zavisnosti od njihovih uređivačkih standarda, poslovne prakse i percepcije reputacije izvora. Mogućnost objave postoji, ali dosta toga zavisi od strateškog pristupa, kvaliteta dokaza i odnosa sa konkretnim medijima.
Kakav je trenutni imidž Srbije u međunarodnim medijima? Koje su oblasti najviše pogođene dezinformacijama – politika, ekonomija, kultura?
Generalno, sve tri teme su pogođene. Trenutni imidž Srbije u međunarodnim medijima zavisi od konteksta u kojem se Srbija pominje, kao i od uređivačke politike samog medija. Generalno, Srbija se suočava s određenim stereotipima i često se povezuje s temama poput regionalnih tenzija, istorijskih konflikata i političkih pitanja.
Mediji često koriste prošlost, posebno događaje iz devedesetih, za oblikovanje percepcije o Srbiji, pri čemu se u nekim slučajevima zanemaruju pozitivni društveni i politički pomaci koji su evidentni. Srbija se pozitivno spominje u oblastima kulture, sporta i IT sektora. Kultura je jedan od najmoćnijih alata za izgradnju pozitivne percepcije, jer prevazilazi političke i ekonomske barijere. Promocija kulturnog nasleđa, savremenih umetničkih dostignuća i kreativnih industrija može značajno doprineti stvaranju povoljnijeg imidža.
O VIZIJI I BUDUĆNOSTI
Kako vidite budućnost Srbije u kontekstu evropskih integracija, očuvanja nacionalnog identiteta i trenutne geopolitičke situacije?
Srbija geografski i kulturološki pripada Evropi, a svojom uspešnom ekonomskom politikom učinila je sebe cenjenim partnerom Evropske unije koji se ističe u regionu. Pitanje evropskih integracija u poslednje vreme posmatra se u domaćoj javnosti sa dozom skepticizma, naročito kada imamo u vidu da od 2021. godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje.
Ovo jeste posledica geopolitičke situacije u Evropi i svetu, a potvrdu toga vidimo i u svetlu stalnog isticanja potrebe za usaglašavanjem spoljne i bezbednosne politike i normalizacije odnosa sa Prištinom. Ovo u prevodu označava dodatne pritiske na naše državno rukovodstvo da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i da prizna jednostranu proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.
Stav našeg državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i predsednikom Vlade Milošem Vučevićem je jasan. Srbija donosi suverene i samostalne odluke koje su u interesu građana Srbije. Jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i jedina zemlja u svetu koja ima dobre odnose i sa političkim zapadom i sa prijateljima iz Rusije, Kine i drugih delova sveta. Takva politika dovodi u Srbiju investicije i radna mesta i predstavlja borbu za interese svih građana. Takođe, jasan je stav državnog rukovodstva po kojem je Kosovo i Metohija neotuđivi i neraskidivi deo Srbije i kolevka srpskog kulturnog, verskog i nacionalnog identiteta kojeg se nećemo nikada odreći.
Kakvu poruku imate za mlade u Srbiji koji razmišljaju o odlasku u inostranstvo? Šta bi trebalo da znaju pre donošenja te odluke?
Ima dosta mladih koji su odlučili da se vrate iz inostranstva i koji se i u Srbiji uspešno bave svojim poslom. Jedan od naših ciljeva treba da bude kako da vratimo sve te mlade ljude koji su otišli u Austriju, Nemačku, Francusku, Ameriku, kako bi iskustvo koje su stekli tamo doneli u Srbiju. Ja sam rođen u Francuskoj, poznajem mnogo Srba iz Francuske. Ono što znam je da svi oni imaju Srbiju u srcu i da sanjaju da se kad-tad vrate u otadžbinu. Naša uloga je da im pokažemo da je taj put nazad moguć, poželjan i da im olakšamo da se to i dogodi u narednom periodu. Mladi odlaze u visokorazvijene zemlje koje su bogatije, ali i sve starije, zbog čega “usisavaju” energiju i snagu iz ostatka sveta. Često su mladi skloni idealizaciji života na Zapadu. Mislimo da sve što je dobro u Srbiji postoji i na Zapadu, dok za loše stvari u Srbiji kažemo “to samo kod nas ima”. Nije baš tako.
Šta biste poručili Srbima na Kosovu i Metohiji koji se svakodnevno suočavaju s izazovima, ali i onima širom Srbije koji žele da pomognu?
Jako mi je teško kada vidim šta srpski narod proživljava na Kosovu i Metohiji. Ali isto tako znam da nema tog izazova koji može da slomi ponositi srpski narod, koji je kroz istoriju izborio svoju slobodu iz turskog ropstva, vojevao balkanske i svetske ratove, preživeo albansku golgotu i sačuvao identitet u teškim vremenima. Sada je srpski narod na KiM na meti ponovnih napada ekstremističkog režima koji ima prećutnu podršku najvećih svetskih sila, ali imam veru da će oni koji su čuvari i branioci srpskog identiteta i svetinja na Kosmetu, hrabro izneti pritisak koji je na njih bačen. Želeo bih da im poručim da imaju podršku srpskog naroda i državnog rukovodstva, a ljude širom Srbije pozvao bih da obiđu svoje sunarodnike na Kosmetu, da podele sa njima atmosferu u kojoj oni žive i tako učine gest solidarnosti u skladu sa svojim mogućnostima.
Priznanja kao svedočanstvo istrajnog rada
Gujon je nosilac brojnih odlikovanja koja svedoče o njegovoj nesebičnoj posvećenosti humanitarnom radu i očuvanju srpske kulture i identiteta.
Među najznačajnijima su Zlatna medalja za izuzetne zasluge, koju mu je 2016. godine uručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, i Orden Svetog Save prvog stepena, dodeljen od strane Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve 2018. godine. Pored ovoga, Gujon je dobitnik i Ordena Svetog vladike Nikolaja, najvišeg priznanja Eparhije šabačke, za nesebičnu pomoć srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Njegov doprinos prepoznat je i kroz nagrade kao što su Nagrada „Braća Karić“ iz 2018. godine, Specijalna plaketa za najplemenitiji podvig godine koju je dodelila kompanija „Novosti“ 2012. godine, kao i Povelja viteza svetosavskog pacifizma Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Ova priznanja su svedočanstvo njegovog istrajnog rada, kako na humanitarnom polju, tako i u borbi za očuvanje srpskog jezika, kulture i pozitivne slike Srbije u svetu.
Kako proslavljate praznike i koja je to želja za koju biste voleli da vam se ostvari?
Slavimo dva Badnja dana i dva Božića.
Proslava Božića u Srbiji za nas ima duhovnu dimenziju, jer smo svi pravoslavci. Naša tradicija je da idemo u Hram Svetog Save na Badnji dan i na Božić. U Srbiji proslavljamo Badnji dan i Božić u užem krugu porodice, jer su naši roditelji daleko od nas. Deca obavezno pale badnjak, imamo pšenicu, kukuruz, dren za zdravlje… Poštujemo tradiciju i običaje. Supruga Ivana priprema tradicionalnu srpsku hranu – supu, sarmu i pečenje.
U Francuskoj, praznici su vezani za porodicu. Za Banji dan 24. decembra svi smo zajedno na okupu – moji roditelji, brat, sestra i sva naša deca. Provodimo ga kod sestre ili kod mojih roditelja. To je dan koji željno iščekujemo cele godine. Ujutru na Božić deci poklanjamo poklone. Za praznike jedemo francuske specijalitete: školjke kamenice, puževe (znam kako većina ljudi reaguje u Srbiji na ovu informaciju, ali su zapravo vrlo ukusni)…
„Želja mi je da opet mogu da kročim na Kosovo i Metohiju“
Novu godinu sam od svoje 19. godine slavio na Kosovu i Metohiji, u enklavama sa prijateljima. Moja želja je da opet mogu da kročim na Kosovo i Metohiju, jer već šest godina traje zabrana mog ulaska.
Zanimljivo je da se veliki broj puževa u Francusku uvozi iz Srbije i BiH. Jedemo i specijalitet foagra, to je džigerica od guske. Moja majka priprema razna jela, a ako mene pitate, previše je hrane koja mora da se pojede. Pijemo francuska vina i srpsku rakiju.
