Rudolf Arčibald Rajs rođen je u današnjem Hauzahu 8. jula 1875. godine, u tada, južnom delu Nemačkog carstva. Već u 22. godini stekao je zvanje doktora hemije, a redovni profesor univerziteta u Lozani postao je 1906. godine.
Bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor.
Na poziv srpske Vlade dr Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.
Bio je član naše delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu.
Samo tokom rata Rajs je napisao dve knjige i oko 800 članaka o Srbima i zločinima koje su pripadnici austrougarske i bugarske vojske počinili nad našin narodom u Srbiji.
Sa srpskom vojskom prešao je u Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.
Posle rata Rajs je, radeći kao državni činovnik, pri Narodnoj banci dobio zadatak da unapredi tehničku opremljenost i rad naše policije. Ali, brzo se razočarao zbog stanja duha i prilika u novoj državi, a posebno je bio kivan na bogatije slojeve društva i srpsku inteligenciju o kojoj je imao malo lepih reči. Povukao se u svoju vilu simboličnog naziva „Dobro polje” na Topčideru.
Kako mu je odata počast nakon smrti:
Rudolf Arčibald Rajs preminuo je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu.
Narednog dana, 9. avgusta, telo dr Rajsa bilo je preneseno automobilom u Opštu državnu bolnicu, gde je, prema njegovoj poslednjoj želji izvađeno njegovo srce kako bi počivalo na kapiji Srbije i prvoj stopi slobodne srpske zemlje Kajmakčalanu.
Telo dr Rajsa je uz najviše državne počasti preneseno u Oficirski dom u Beogradu (današnji SKC), gde su mnogobrojni građani došli da odaju poslednju počast svom ratnom drugu, prijatelju i savezniku.
Sahrana dr Arčibalda Rajsa obavljena je 10. avgusta 1929. godine, na topčiderskom groblju u Beogradu, koje se nalazi u neposrednoj blizini njegovog doma.
Sahranjen je sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu, a opelo je obavio karlovački vladika Irinej sa 15 sveštenika SPC. Na sahrani su pored izaslanika kralja Aleksandra I Karađorđevića, predstavnika Vlade, predstavnika građanskih i vojničkih vlasti, bili i građani u velikom broju, predstavnici raznih kulturnih i humanitarnih organizacija, i veliki broj ratnika kao i drugova sa fronta Arčibalda Rajsa.
Po sopstvenoj želji njegovo izvađeno srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim srpskim oslobodiocima i probojnicima Solunskog fronta.
Na urni, koja je polomljena prilikom bugarske okupacije u Drugom svetskom ratu, je pisalo:
“Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana
Zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najtežih dana,
Junak Pravde, Istine i Prava,
Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava”.
Na žalost, srcu dr Arčibalda Rajsa se gubi svaki trag nakon bugarske okupacije tokom Drugog svetskog rata.
U dnevnom listu Politika, u broju od broju od 9. avgusta 1929., dan nakon Rajsove smrti, njegova vila „Dobro polje” prikazana je kao kuća koju svi Beograđani „dobro znaju”.
– Nije to neka vila sa raskošnim stubovima, terasama i pergolama, nego kućica među voćkama, nalik na šumadijsku seljačku kućicu. To je naročito želeo dr Rajs. Da bi mu kuća još više bila srpska, obojio je one grede koje nose svod trema trobojkom crveno-plavo-belom. I za uspomenu na veliki podvig srpskoga vojnika napisao na njoj: „Vila Dobro polje” – stoji u tekstu lista Politika povodom Rajsove smrti.
Čujte Srbi!
Pored velikog broja tekstova koje je pisao tokom oružanih sukoba od 1914. do 1918. godine, koji su štampani u švajcarskim novinama, i na osnovu kojih su hrabrost i junaštvo srpskog vojnika postali poznati u celoj Evropi, Rajs je napisao i nekoliko knjiga. Jedna od najpoznatijih je i knjiga “Čujte Srbi”, njegov politički testamant svima nama.
Knjiga je iz štampe izašla pre tačno 95 godina 1. juna 1928. godine.
(odlomak iz knjige Čujte Srbi)
– Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije.
Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i stvari se u toliko jače vezujemo u koliko nas to vezivanje košta žrtvovanja. Video sam vam, međutim, i mane, mane koje su se užasno iskazale posle rata. Neke vaše mane će, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vašu naciju. Ne bih vam bio prijatelj ako ne bih povikao “čuvajte se” i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogledalu, na vaše loše strane.
Nažalost, tek nakon smrti ovog velikog čoveka, naši sunarodnici su shvatili koga su izgubili. Doktor Rudolf Arčibald Rajs znao je samo za rad i dužnost. Nikad nije tražio ništa od zemlje i naroda koji je toliko voleo i zadužio. Samo je davao.
Posvetio nam je svoje najbolje godine, žrtvovao skoro celo svoje veliko imanje. I nekada bogati lozanski građanin, svoj život, po svom izboru, završio je u Srbiji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
