Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Miloš Petrović apelovao je na sve vlasnike i držaoce svinja da svaku promenu zdravstvenog stanja prijave veterinaru, kako bi se izvršila brza dijagnostika bolesti i u što kraćem periodu preduzele sve neophodne mere u cilju sprečavanja širenja afričke kuge svinja.
Afrička kuga svinja je virusna bolest koja je u Srbiji prvi put dijagnostifikovana 2019. godine, i koja se gotovo uvek završava smrtnim ishodom.
On je istakao da u slučaju dijagnostifikovanja bolesti i njene pojave na terenu Uprava za veterinu donosi rešenje o zaraženom i ugroženom području.
– Vrši se popis i obeležavanje svinja, kao i kontrola zdravstvenog stanja. Zabranjuje se promet životinja iz zaraženog područja kako se bolest ne bi širila na ostale regione. Obavezna mera je eutanazija svinja sa svim merama dezinfekcije objekta, a nadoknada štete se vrši po hitnom postupku – rekao je Petrović za Tanjug.
On ističe da je kuga kod nas prisutna u 12 upravnih okruga i 27 opština, i da se bolest sa divljih životinja na domaće prenosi kontaktom.
Kako je kazao, jako su bitne biosigurnosne mere, primena dezinfekcije i dezinsekcije gazdinstva u cilju kontrole virusa i bolesti.
– Bolest nije zajednička za životinje i ljude, tako da nije moguć prenos zaraze. Otežavajući faktor u kontroli ove bolesti je nepostojanje specifične terapije i vakcine – naveo je on.
Istakao je da kuga nanosi velike ekonomske gubitke i utiče na ekonomiju svake zemlje. Takođe, Petrović kaže da je veliki broj žarišta afrička kuge svinja u okruženju Srbije.
– Izveštaji Svetske organizacije za zaštitu životinja govore da je preko 200 žarišta divljih svinja u Rumuniji, i oko 170 žarišta kod domaćih svinja, dok u Mađarskoj ima takođe oko 200 žarišta divljih svinja. Poljska ima 1.900 žarišta divljih svinja, dok je u Nemačkoj preko 700 njih – navodi Petrović.
Dodaje da se ova bolest pojavila u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, te da Srbija trpi veliki pritisak zbog prisustva virusa.
– Lovci su veoma bitan faktor u širenju ove zarazne bolesti. Oni su u obavezi da prijave svaki slučaj uginuća divljih svinja koje pronađu u lovištu. Kada se bolest jednom pojavi kod domaćih životinja ona se širi i putem kontaminirane hrane i vode, kao i ishranom pomijama – rekao je Petrović.
On je apelovao na vlasnike životinja da svaku promenu zdravstvenog stanja prijave veterinaru, i naveo da postoje alarmi za prepoznavanje ove bolesti.
– Čest slučaj kod ove bolesti je naglo uginuće životinja. Svako ugunuće životinja mora se hitno prijaviti veterinaru. U početku bolesti životinje su apatične, slabije jedu hranu i piju vodu, a nakon toga se javljaju promene na telu, plava boja kože, kao i krvarenja u okolini repa – objasnio je Petrović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
