APATIN – Proteklog vikenda članovi Prirodnjačkog centra „Mali Petrov salaš“ obeležili su tri značajna datuma: 20. mart – Dan proleća; 21. mart – Dan zaštite šuma i 22. mart – Dan zaštite voda.
Svake godine, u ove dane, na Malom Petrovom salašu i u Prigrevačkoj šumi Prirodnjački centar i udruženja koja neguju ekološku svest organizuju edukaciju odraslih i naših najmlađih sugrađana o prirodi, životu sa prirodom, njenom značaju i važnosti.
– Kao Prirodnjački centar imamo obavezu da ove datume obeležimo. Zato se nalazimo ovde na obodu Prigrevačke šume i na prostoru poljoprivrednog gazdinstva „Mali Petrov salaš“ da zajedno sa Prirodnjačkim centrom organizujemo salašarski život kao što je nekada bio. Da deca upoznaju domaće životinje koje su se nekada ovde gajile. Dakle, deca životinje upoznaju ne preko žice ili slika nego uživo. Pozvali smo i druga udruženja vezana za rad sa životinjama ili na zaštiti prirode ili ekologije tako da ovde na smenu imamo konjički klub, sekcije sa ornitologom, biologom, pčelarima, kulinarske radionice. Ceo program je zamišljen kao izletnička akcija koja treba da nas podseti kako su do nedavno graćani ovde u Prigrevačku šumu dolazili na Prvomajski uranak, Đurđevdan i slično. Želimo da vratimo ta okupljanja u ovoj prelepoj prirodi, rekao je Petar Rašeta, predsednik Prirodnjačkog centra „Mali Petrov salaš“.
U skladu sa idejom izleta uređeni su delovi za radionice. Deca na ovim izletima koriste fudbalski i odbojkaški poligon, teretanu sa razbojem i vratilom, poligon spretnosti, teren sa košem. Prostor u blizini rezervoara vode određen je za kulinarske aktivnosti. Vodilo se računa o svim neophodnim merama zaštite dece i prirode.
Prirodnjačkom centru i susretima sa decom pridružilo se i Pčelarsko društvo „Dunav“ iz Apatina.
– Mi organizujemo pčelarske sekcije kroz koje deci približavamo značaj pčelarstva u ekosistemu i koliko su pčele, kao prvi indikatori da nešto nije u redu sa prirodom, bitne. Pored razgovora o pčelama i upoznavanju pčelarskih alata i rada, prezentovali smo im i pčelinje proizvode, rekao je Rade Stevanović, predsednik Pčelarskog udruženja „Dunav“.
Izletnički deo podrazumeva i određene kulinarske proizvode, odnosno tradicionalne salašarske ručkove. Posetioci radionice upoznaju kuhinju ovog kraja i najpoznatije kulinarske proizvode.
– Mislim da ovo treba da bude redovna stvar da se deca izvode u prirodu i da se odvoje od računara. Da shvate da je priroda ono što nas održava. U kulinarskoj sekciji pričamo o kulinarstvu. Ovde smo svaki vikend i svi su veoma zaintresovani da nauče i probaju tradicionalna jela. Danas smo spremali lički kupus sa suvim mesom, slaninom i barenim krompirom. Na stolovima ih je dočekao meze od domaćih proizvoda od mangulice, kaže Petar Horti, ribolovac i glavni kuvar koji je kiseli kupus pripremio uz veliku pomoć pomoćnika Dragana Rodića i Nikole Šimića.
Lepotu prirode koja ih okružuje kroz botaničke sekcije deci je predstavila biolog Vlasta Milenković, koja kaže da najmlađe moramo upoznati sa prirodom i njenim značajem da bi mogli brinuti o njoj.
– Ovde imamo za cilj da decu i odrasle iz okoline Apatina upoznamo sa prirodnim lepotama koje nas okružuju. U subotu su deca imala radionicu upoznavanja prvih prolećnih cvetnica koje najavljuju proleće pošto obeležavamo dane proleća, šuma i voda koji su u ovim datumima. Gledali smo ljubičice, kozlac, uskoro će krenuti i zaštićena vrsta orhideja. Zaista mnogo toga što mogu upoznati jer ono što poznamo možemo i da sačuvamo, rekla je Vlasta Milenković, vođa botaničke sekcije.
Sastavni deo prirode čini i životinjski svet. Pored domaćih životinja koje žive na Malom Petrovom salašu posetioci upoznaju i svet ptica. O ovoj oblasti znanje im prenosi ornitolog Nenad Spremo.
– Moja uloga je da upoznam zainteresovane sa ptičijim svetom šume Junaković. Pored priče o vrstama ptica koje ovde žive postavili smo kućice sitne ptice kao što su senice. One se naseljavaju u duplje drveća kojih nema puno pa im treba postaviti kućice kao veštačke domove u kojima će se gnezditi. Kućice su izradili članovi Prirodnjačkog društva „Stari Dunav“. Apatin je, nažalost, postao poznat po trovanju orlova ali se nadamo da smo tome stali na kraj. Svaka osoba koju upoznamo sa svetom ptica, njihovom ulogom u ekosistemu i lepotom, je budući borac i zaštitnik ptičjeg sveta. Da se više za nas nikada ne čuje kao o mestu gde se truju orlovi, kaže Nenad Spremo, vođa ornitološke sekcije.
U šetnji prirodom i posmatranju ptica ovog vikenda učestvovalo je 50-oro zainteresovane dece i 20-oro odraslih.
– Ne znam da li ćemo dobiti ovu bitku, ali moramo biti uporni. Verujemo da mlade treba izvoditi u prirodu. Znamo da je lakše dati im slušalice i telefon, ali mi moramo ići težim putem. Ovde može da se primeti da su deca u manjoj fizičkoj formi nego što smo mi bili u njihovim godinama, što potvrđuje da se nedovoljno bave fizičkim aktivnostima, a to ne smemo da dozvolimo, poručio je Pero Rašeta.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
