APATIN – Javno preduzeće „Vojvodinašume“ i Mesna zajednica Kupusina pokrenuli su na voćnjaku Erika Tota iz Kupusine pilot projekat zaštite voćnjaka od divljači. Na površini jednog hektara postavljene su ograde i autonomni električni pastir sa fotonaposnkim panelima koji neškodljivo odvraća divljač od upada na plantažu, a putem bežične mreže i uz pomoć aplikacije pruža vlasniku daljinsku kontrolu nad ovim sistemom zaštite. Vrednost projekta je oko 750.000 dinara.
–U okolini Kupusine ima mnogo voćnjaka, a naše lovište „Kozara“ je u susedstvu gde ima dosta divljači, odnosno jelena koji ponekad naprave štetu na voćkama. Zbog svega ovoga dolazi do konflikta jer sa jedne strane imamo jelene, divljač i prirodu, a sa druge strane ekonomsku delatnost čoveka u vidu voćarstva. Pojavila su se različita mišljenja od kojih su neka bila da treba odstreliti svu divljač kako ne bi pravila štetu u voćnjacima ili naći neko drugo rešenje. Zato smo se odlučili da napravimo jedan pilot projekat u okviru kojeg smo postavili električni pastira oko jednog voćnjaka, a koji je pretrpeo štetu i on se napaja na solarnu energiju. On nije štetan ni za čoveka ni za divljač, ali odbija divljač da uđe u voćnjak. Uz pomenuti uređaj ide i mobilna aplikacija koja pokazuje rad tog električnog pastira u slučaju da divljač pokuša da uđe u voćnjak. Mislim da će ovo biti uspešna zaštita voćnjaka i na taj način ćemo dokazati da može priroda i ekonomska delatnost čoveka da funkcionišu zajedno, izjavio je Roland Kokai, direktrp JP „Vojvodinašume“.
Rezultat je ovo dugogodišnjeg problema i sudskih sporova koje voćari iz Kupusine vode sa JP „Vojvodinašume“ upravljačem lovišta „Kozara“ u kojem se uzgaja jelenske divljač, a koja zbog krivolova, proboja u ogradi ili nedostatka hrane, izlazi u kupusinski atar i uništava voćarske plantaže. Reč je o 400 jutara voćnjaka, a jedan od njih je i voćnjak Erika Tota na kojem je pokrenut pilot projekat.
-Šteta na pomenutom voćnjaku je sanirana nakon sudskog postupka u kojem je utvrđeno da polovinu štete plati vlasnik voćnjaka a drugu polovinu „Vojvodinašume“. Pretpostavljamo da je naša divljač napravila štetu, ali isto tako postoji mogućnost da je deo divljači došao iz Hrvatske ili Doroslovačke šume. Sličan problem imamo i sa divljim svinjama kada prave problem u kukuruzu, pa je dosta nejasno pitanje ko je kriv, a prošle godine smo platili najveću štetu ikada u visini od 6,5 miliona dinara. Poređenja radi, pilot projekat za jedan hektar košta oko 750.000 dinara, što znači da bi bilo skuplje da imanje ogradite žicom. Cilj ovog projekta je da pokažemo i dokažemo da to može biti uspešna odbrana, te da isprobamo da li to u stvarnosti funkcioniše. Naša obaveza nije da štitimo voćnjake. Imamo situaciju u kojoj niko ne može legalno da odstreli divljač, a pravilnik o zaštiti voćnjaka predviđa da su i gazde obavezne da preduzimaju mere, a jedna od predviđenih metoda je i električni pastir. Ipak, ako se šteta desi na našim lovištima onda gledamo da se sa vlasnicima dogovorimo oko naknade štete, kako bi izbegli sudski proces, rekao je Kokai.
Protekle dve godine zahtev za naknadu štete podnelo je dvadesetak proizvođača voća iz Kupusine, a više od stotinu Kupusinaca potpisalo je peticiju kojom traže rešavanje ovog dugogodišnjeg problema.
-Ovo je zajednički pilot projekat JP „Vojvodinašuma“ i MZ „Kupusina“ na kojem naši seljaci mogu da se uvere u ovaj način zaštite voćnjaka, da pokažemo da mogu da žive zajedno sa jelenskom divljači. Mesna zajednica je odabrala vlasnika na čijoj parceli se sprovodi ovaj program i nama je veoma drago što će naši meštani moći da se uvere u ovaj način zaštite, i da vide da je moguće zaštiti voćnjak, jer godinama smo nažalost imali problem sa sitnom ali i sa jelenskom divljači. Na ovom terenu su uglavnom zasadi jabuke, breskve, nektarine, kaže Robert Rekeće predsednik MZ „Kupusina“.
Njegovo mišljenje deli i predstavnik Kupusinskih voćara Peter Ištvan.
-Reč je o vekovima suživota ljudi i divljači na ovim prostorima, ali je u međuvremenu došlo do ekstenzivne voćarske proizvodnje pa su i slučajevi šteta na zasadima učestaliji i mnogo skuplji. Danas je ta šteta milionska, suđenja traju godinama, i došli smo u situacija koja nikom ne odgovara. Ovo je dobar primer, pokušaj korišćenja inovacija i tehnologije, i siguran sam da će pomoći da odvrati divljač od zasada. Ukoliko se ovaj pilot projekat pokaže efikasnim, sledeći korak je da se i drugim voćarima putem konkursa obezbede sredstva kojim bi zaštititli voćke i sadnice od napada divljači, zaključuje Peter. Projekat je podržala i lokalna samouprava.
-Opština Apatin je izuzetno zadovoljna po pitanju ovog projekta i saradnje JP „Vojvodinašume“ sa lokalnom samupravom, jer će on najbolje pokazati poljoprivrednicima na koji način svoja imanja i voćnjake mogu zaštiti od divljači, rekao je Nemanja Jović ispred Opštine Apatin.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
