BEOGRAD – Vidovdan je najviši dan srpskog naroda koji nisu Srbi izabrali za to već su ga odabrali srpski neprijatelji, ocenio je danas istoričar Čedomir Antić i ocenio da su se na taj dan dešavali događaji koji nisu mogli biti izbegnuti, a Srbima nije dat izbor kao što je dat Nemcima.
„To je tako i danas, samo što je način uništenja drugačiji – danas se ne ubija, danas se asimiluje“, kazao je Antić na tribini Udruženja porodica kosmetskih stradalnika pod nazivom „Svi naši Vidovdani“, koju su organizovali zato što ove godine neće biti u prilici da prisustvuju parastosu i opelu u Manastiru Gračanica i kod Spomenika Kosovskim junacima na Gazimestanu.
Antić dodaje da se najbolje vidi odnos prema Srbima prema odnosu prema srpskom narodu van Srbije i u tom smislu ukazuje na položaj Srba u Crnoj Gori.
„Zašto Srbima u Crnoj Gori ne daju prava koja daju Bošnjacima, Hrvatima, Albancima?“, upitao je.
Navodeći da se danas sećamo našeg stradalnog naroda na Kosovu i Metohiji, Antić navodi da ih zovu interno raseljenim licima, kao što Srbe iz Bosne i Hrvatske zovu izbeglicama, a da su svi oni u stvari prognanici.
„Srbi su danas 12, 13. narod u svetu po broju prognanih, u Evropi drže prvo mesto. Ukrajinci su danas verovatno najbrojniji, ali kod njih još traje rat. Na Kosovu Albanaca ima više nego 1999. nominalno, realno ih ima manje. Meni nije žao zbog toga, ali mi je žao što je žrtva pretvorena u zločinca i što potomke žrtve nazivaju zločincima, a to je nešto što ne smemo da dozvolimo“, smatra Antić.
On je rekao da su i Srbi u istoriji činili zločine i navodi da je rat zločin sam po sebi ali, dodaje, tužno je kada se vidi da su od 100 žrtava na KiM, 40 njih Srbi, a činili su 12 odsto stanovništva KiM, kao i da su od srušenih zgrada na KiM po brojanju Kfora, između 41 i 43 odsto srpske.
„Osudili su par vojnika OVK i sve srpske komandante“, kaže Antić i dodaje da kada su naše žrtve posle Vidovdana 1999. godine u pitanju, tu su stvari i gore – 940 Srba je ubijeno, a najveći verski progon posle Drugog svetskog rata u Evropi dogodio se 2004. godine na KiM.
Kako kaže, na KiM je 1.620 otetih Srba, a tu je i činjenica da se svake godine desi oko 100 napada etnički motivisanih upravo na Kosovu i Metohiji.
„Može kao uteha da nam služi samo to što u Hrvatskoj, koja je ostvarila sve svoje nacionalne ciljeve i u kojoj su Srbi čini 15 odsto stanovništva i 35 odsto žrtava i svedeni su sa 20 odsto na 2,5 odsto stanovništva, što je tamo 300 napada godišnje, a ta zemlja je ušla u EU“, dodaje ironično Antić.
Govoreći o Vidovdanu kao najvišem srpskom danu, Antić kaže da ga nisu Srbi izabrali i da su se na taj dan dešavali događaji koji nisu mogli biti izbegnuti.
„Ko je birao Vidovdan, Kososko polje za mesto borbe? Da li su srpski velikaši imali izbora osim da nestanu? Tako je i kasnije. Na taj dan desio se pucanj 1914, sklopljen je Versajski mir, 1991. godine, umro je Ilija Garašanin, 1948. zemlje Imfobiroa su raskinule sa Jugoslavijom, 1989. održan veliki miting, a 1990. godine Franjo Tuđman je izbacio Srbe iz ustava. Vidovdan je nosio stradanje 1999. kada je samo tog dana zaklano četvoro u Gračanici, 2001. kada je isporučen Milošević Haškom tribunalu, koji je bio stvoren da završi osvajački rat“, navodi Antić.
Vidovdan su izabrali naši neprijatelji, ocenio je Antić.
Igor Popović, pomoćnik Direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, istakao je da je Vidovdan od velikog značaja za Kosovo i Metohiju i dodaje da je Srbija u srednjem veku doživela najveći slavu na KiM, a da je na istoj teritoriji srpski narod doživeo najveća stradanja, golgotu.
„Ali, Kosovo je i mesto vaskrsa srpske države“, kaže Popović i dodaje da ga kao takvo prepoznaju i neprijatelji srpske zajednice.
„Svi progoni koji su se dešavali, svi masakri, uništavanje manastira, imaju za cilj da Srbe odvoje od KiM, da srpski narod u celini prihvati da je to tuđa teritorija“, navodi Popović i ističe da se Kancelarija za KiM bori protiv svega toga i ulaže napor da srpski narod tamo ostane, da se vrate prognani i da se širi istina o stradanju našeg naroda.
Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, ističe da za porodice kosovskih stradalnika dani oko Vidovdana su najbolniji u godini jer se baš u tom periodu dešavalo najviše otmica i ubistava.
„Zato su svi naši Vidovdani teški i tužni. Prolazi vreme, ali ne prolazi bol. Najteži Vidovdan za nas je onaj 1999. godine. Pamtim kolone ljudskih lica koja su bezvoljno odlazila, ostavljajući sve ono za šta se ceo život radi. Odlazili smo bez puta i cilja. Na KiM su ostali moji roditelji, ostao je gradić koji sam najviše volela – moj Istok, moje srce ostalo je raspolućeno, bolelo je, boli i boleće“, ispričala je Šćepanović.
Navodeći da Vidovdan mora da bude praznik nad praznicima, Šćepanović kaže da je to tako jer je je sam po sebi težak, poseban je, značajan za nas i buduća pokolenja, značajan za pamćenje i dodaje da su najteža dva – 1389. i 1999. godine.
„Neka u svim udžbenicima stoje imena postradalih na KiM 1999. Onaj ko može, neka oprosti, mi porodice žrtava ne možemo“, poručila je Šćepanović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
