Anksioznost je jedan od najčešćih psihičkih poremećaja u savremenom društvu. Iako mnogi ljudi možda ne povezuju svoja anksiozna stanja sa iskustvima iz najranijih godina života, prema psihoterapeutima, disfunkcionalne porodične dinamike u detinjstvu ključni faktor su u razvoju ovog poremećaja. Mnoga deca odrastaju u okruženju koje nije nužno nasilno ili ekstremno, ali koje ipak na njih ostavlja duboke emocionalne tragove.
„Ako su u procesu odrastanja bila stalno upoređivana sa braćom i sestrama, zanemarena ili su se osećala neshvaćeno, ova deca mogu da razviju obrasce koji ih kasnije prate kroz život, uključujući i anksioznost. Ovi obrasci često ostavljaju emocionalne tragove koji ne nestaju, čak ni kada osoba postane zrela odrasla osoba”, kaže psihoterapeutkinja Maja Ušioko (Mayya Ushioko) na portalu Lifestyle.
Simptomi anksioznog stanja
Simptomi anksioznosti mogu se manifestovati na različite načine, kako fizički, tako i emocionalno, i svaki pojedinac ih može doživeti na svoj specifičan način. Na fizičkom nivou, anksioznost često izaziva ubrzan rad srca, što može biti praćeno osećajem kao da srce kuca brže ili snažnije nego obično. Uz to, mnogi ljudi sa anksioznošću imaju pojačano znojenje, naročito na dlanovima, stopalima ili čelu, što je prirodna reakcija tela na stres.
Drugi fizički simptomi uključuju napetost u mišićima, koja može da dovede do trzanja ili nevoljnog drhtanja, kao i osećaj kratkog daha ili nedostatka vazduha.
Pored ovih telesnih reakcija, mnogi ljudi sa anksioznošću osećaju nelagodnost u stomaku, poput bolova, napunjenosti ili čak mučnine, a ni smetnje u varenju nisu retkost. Glavobolje i vrtoglavica su, takođe, česti, a zamagljen vid i osećaj nesigurnosti u prostoru mogu dodatno da pogoršaju stanje osobe koja se bori sa anksioznošću.
Emocionalno, anksioznost se često manifestuje kroz stanje prekomerne brige o stvarima koje mogu poći po zlu, iako su one u stvarnosti vrlo retko realne. Osobe koje pate od anksioznosti imaju stalni osećaj straha, čak i u situacijama koje ne opravdavaju takvu reakciju. Panični napadi, iznenadni i intenzivni napadi straha, mogu se javiti bez upozorenja, ostavljajući osobu sa osećajem gubitka kontrole. Ovi napadi obično prate fizičke simptome – ubrzano disanje, znojenje i vrtoglavicu, što može dodatno da poveća strah i nelagodnost.
Traume iz detinjstva
Ušioko analizira nekoliko ključnih faktora koji mogu da budu koren anksioznosti u odraslom dobu. Uspešno prepoznavanje i razumevanje tih faktora može da pomogne ljudima da prepoznaju izvor svojih problema i započnu proces izlečenja kroz psihoterapiju.
Upoređivanje sa braćom i sestrama
Deca koja su neprestano upoređivana s braćom i sestrama često razvijaju osećaj nesigurnosti i niskog samopouzdanja. Kroz to upoređivanje, dete stiče utisak da nije dovoljno dobro, što kasnije vodi ka osećanju nezdrave konkurencije i stresa.
Tabu teme u porodici
Kada se u porodici ne dopuštaju razgovori o određenim temama, kao što su seksualnost, problemi zavisnosti ili konflikti između roditelja, deca ostaju zbunjena i nesigurna. Nedostatak otvorenog razgovora može da dovede do toga da dete razvije nesvesne strahove koji kasnije mogu da prerastu u anksioznost.
Ignorisanje emocija deteta
U mnogim slučajevima, deca nisu u mogućnosti da u potpunosti izraze svoje emocije ili da budu shvaćena ozbiljno. Ako su roditelji ili staratelji ignorisali ili umanjivali značaj osećanja deteta, to može da dovede do unutrašnjeg konflikta, kada dete ne zna kako da procesuira svoja osećanja, što kasnije može da izazove anksioznost.
Etiketiranje deteta kao „problematičnog”
Kada dete od malena nosi etiketu „problematično”, bez da se istraže dublji razlozi iza takvog ponašanja, to može da ima dugoročne emocionalne posledice. Dete koje je stavljeno u takav okvir verovatno će razviti nisku samosvest i osećaj nesposobnosti da se nosi sa životnim izazovima, što onda može da dovede do anksioznosti.
