Probila je led Anja Crevar. Nekada najbolja juniorka Evrope, osvojila je prvu medalju u seniorskoj konkurenciji na velikim takmičenjima. Devojka iz Pančeva okitila se srebrom na Evropskom šampionatu u 25- metarskim bazenima u Kazanju u trci na 400 mešovito.
Bila je to prva medalja za Srbiju posle gotovo četiri godine i bronze Sebastijana Saba na kontinentalnom prvenstvu u Kopenhagenu 2017. godine. Posle teškog perioda kroz koji je prošla, Anja je pokazala da pripada evropskom vrhu i da od nje tek treba očekivati vrhunske rezultate u budućnosti.
U razgovoru sa najboljom srpskom plivačicom osvrnuli smo se na ostvarenje u Kazanju, Olimpijske igre u Tokiju, procesu sazrevanja, ali i izazovima, koji je očekuju u narednom periodu.
Pre odlaska u Kazanj, govorilo se o plasmanu u finale na 400 mešovito, medalju niko nije očekivao. Da li ste i samu sebe iznenadili ovim uspehom?
„Iskreno otišla sam u Rusiji bez ikakvih očekivanja. Promenila sam trenera, praktično od Tokija nisam imala nijedno zvanično takmičenje. Odlična okolnost je što sam imala trku na Svetskom kupu na istom bazenu, koja mi je poslužila da malo probijem barijeru. Posle toga sam se osećala opuštenije. Kvalifikacije sam taktički i tehnički odlično odradila i lako prošla u finale. U odlučujućoj trci sve je bilo kako treba. Jedna od najboljih u mom životu. Ostao je žal za zlatom, koje mi je izmaklo za dve stotinke. Da imam 175 centimetara, prva bih dodirnula zid, ispred Turkinje Guneš“ , uz osmeh je rekla Anja i dodala „Ovo mi je samo motiv za bolje rezultate u budućnosti“.
Na pomenutoj trci u Kazanju na Svetskom kupu plivali ste rezultat 4:40, a samo nekoliko dana u finalu 4:30 minuta, kada ste lični i državni rekord popravili za tri sekunde. Gde ste pronašli tih deset sekundi?
„Forma i jeste bila tempirana za evropsko prvenstvo. Svetski kup je bio samo provera, koja je meni i treneru Goranu Grahovcu poslužila da vidimo gde grešim. Znala sam da sam dobro radila, da rezultat u nekom trenutku mora da dođe. Nikada meni mali bazeni nisu bili specijalnost, ali sada se sve jednostavo poklopilo. Sebi sam dokazala da i u seniorskoj konkurenciji mogu da osvajam medalje na najvišem nivou“, kaže Anja Crevar.
Ovo je veliki korak napred posle rezutatske staganacije, koja je trajala više od dve godine. Posle Olimpijskih igara u Tokiju odlučili ste se da promenite trenera. Koliko je to imalo uticaja na ovaj rezultat?
„Mnogo. Znala sam ja i ranije Gorana Grahovca. Vrlo brzo smo se dogovorili. Preselila sam se u Banjaluku i počeli smo da radimo. Sve mi odgovara. Njegov način rada, ambijent. Čovek zna znanje. Živim blizu bazena, takođe sada i roditelji mogu da dođu praktično kada požele. Veoma je važno da pored te profesionalne strane i privatno budem zadovoljna. Za sada je sve apsolutno kako treba i verujem da ćemo Goran i ja imati mnogo uspeha u budućnosti“, kaže Anja Crevar.
Posle ostvarene „A“ olimpijske norme, tokom 2020. godine odlučili ste se da odete u Španiju i radite sa trenerom, koji vodi grupu u kojoj je olimpijska šampionka Mirea Belmonte. Po rezultatima bi se reklo da vam to nije prijalo?
„Nije bilo sjajno. Bio je to jedan jako težak period. Ne bih sada mnogo da se vraćam na to. Međutim, koliko god bilo bolno, naučila sam neke stvari, sazrela, shvatila da ne ide uvek sve lako. Pokušavam sve da gledam pozitivno. Da svega toga nije bilo, ne bih ni završila kod Gorana Grahovca. Sada sam na pravom mestu“.
Iako imate tek 21 godinu iza vas su dve Olimpijske igre. U Tokiju ste osvojili deseto mesto, ali rezultat nije bio sjajan. Bili ste skoro tri sekunde sporiji od državnog rekorda sa kojim ste overili vizu za Japan.
„Bila sam spremna sigurno za bolji rezultat. Međutim, na to šta će se desiti u bazenu utiče mnogo faktora. U tom trenutku jednostavno nisam mogla to psihološki da iznesem, jer mi je mnogo stvari smetalo. Shvatila sam da moram nešto da promenim, da više tako ne ide. Napravila sam korake, koji su pravi i ponovo uživam u plivanju u trkama. A to je glavni preduslov za dobar rezultat, posebno u ovako teškim disciplinama, koje ja plivam“.
Do kraja godine vas očekuje Svetski šampionat u 25- metarskim bazenima u Abu Dabiju, naredne godine je i Svetski šampionatu u Fukuoki, evropsko prvenstvo u Rimu. Da li je srebro iz Kazanja povećalo ambicije za ta takmičenja?
„Sigurno, ali ne želim da se dodatno opterećujem. Imam još mnogo stvari koje moram da popravim u tehnici, veliki je prostor za napredak. Cilj mi je i želja da ostvarujem dobre rezultate u 50-metarskim bazenima. Oni se nekako više računaju i gledaju i meni više odgovaraju. Kao juniorka sam navikla da se borim za mesto na podijumu, verujem da je Kazanj najava da će tako ubuduće biti i u najjačoj konkurenciji“, kaže Anja Crevar.
Iako ste ostvarili uspeh vredan pažnje, osvojili srebrnu medalju na evropskom šampionatu u plivanju, utisak je da to nije medijski ispraćeno na pravi način.
„Nikada nisam bila neko ko je voleo da se mnogo eskponira. Moje je da plivam, ostvarujem dobre rezultate, a na to da li će i kako to biti ispraćeno, ne mogu da utičem“, istakla je Anja Crevar na kraju razgovora.
Pročitajte još:
